Javna preduzeća postaju akcionarska ili društva sa ograničenom odgovornošću

Nacrt Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji je trenutno na javnoj raspravi, predviđa promenu pravne forme javnih preduzeća, i to tako što će ona postati akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, a na osnovu kriterijuma za izbor pravne forme koji donosi Vlada Srbije.

U tekstu nacrta, koji je objavljen na portalu Ministarstva privrede, stoji i da bi ovaj zakon trebalo da počne da se primenjuje 1. januara 2024. godine, kao i da se prilikom sprovođenja promene pravne forme zadržava pravni subjektivitet i poslovni identitet javnog preduzeća, bez likvidacije.

U dokumentu je istaknuto da je cilj zakona uređivanje vlasničkog upravljanja društvima kapitala u vlasništvu Srbije, koje dalje definiše kao „akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću“ u kojima Republika Srbija ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto kapitala, ili u kome Srbija ima „kontrolno vlasništvo na osnovu ugovora“. U tekstu nacrta piše i da bi se ovaj zakon primenjivao i na manjinska društva kapitala, odnosno i tamo gde država nema većinski udeo u vlasništvu.

Izričito je navedeno da se odredbe ovog zakona ne bi primenjivale na privredna društva iz delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme, zatim na ona koja posluju kao banke, osiguravajuće ili druge finansijske organizacije, a između ostalog stoji i da se ne primenjuje ni na društva kapitala u procesu privatizacije ili stečaja.

Uvid u nacrt otkriva i da se „centralizovano vlasničko upravljanje“ sprovodi preko Ministarstva privrede, osim u slučaju društava kapitala koja se bave proizvodnjom i snabdevanjem električnom energijom ili prirodnim gasom. Za njih je nacrtom „zaduženo“ Ministarstvo energetike.

„Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, a počinje da se primenjuje 1. januara 2024. godine“, stoji u nacrtu, u kome je ostavljen i rok do 1. januara 2025. za usklađivanje ostalih zakona i podzakonskih akata sa ovim propisom.

Na naše pitanje da li su promena pravne forme i primena koncepta centralizovanog vlasničkog upravljanja dovoljni da se poboljša efikasnost poslovanja javnih preduzeća, profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić odgovara da prvo treba imati na umu koliko dugo je javnim preduzećima upravljano na apsolutno neadekvatan način.

„Elektroprivreda Srbije je dobar primer višedecenijske akumulacije ‘lošeg stanja’, a najviše zbog odnosa vlasti i politiziranih uprava. Iz EPS-a se uzimalo po raznim osnovama, on se koristio za zaradu i zapošljavanje po partijskoj liniji, pa je čak u periodu fiskalne stabilizacije uplaćivao dobit u budžet kao da mu investicije nisu bile potrebne, da bi od 2018. godine naovamo bio u gubicima. Tek je kolaps u decembru 2021. godine doveo do toga da se navodno upale crvene lampice i u zemlji i kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), iako je verujem mnogima bilo jasno šta se dešava“, kaže Đukić u razgovoru za Biznis.rs.

Prema njegovom mišljenju, javna preduzeća su jednostavno – zapuštena.

„U njima dolazi do rasipanja resursa, gomilaju se gubici i troškovi po osnovu lošeg poslovanja i upravljanja, ali su javna preduzeća u isto vreme i nešto čega se svaka vlast plaši i nerado zadire u njihov ‘zabran’, s obzirom na to da su ogroman rezervoar glasova na izborima“, ocenio je Đukić.

Njegov zaključak je zato da zakon, poput ovoga koji je u nacrtu, može ali i ne mora da popravi stvari.

„I bez posebnog zakona stvari mogu da se menjaju, a posebno kada je reč o profesionalizaciji i depolitizaciji upravljanja, i zato sam mišljenja da je mala verovatnoća da će ovaj novi propis nešto promeniti. Ako nešto bude uticalo na to da do promena dođe kada je reč o upravljanju javnim preduzećima, to će biti zbog potrebe da se obezbedi podrška MMF-a ili partnerstva sa Norveškom u oblasti energetike„, zaključio je naš sagovornik.