Kafu ćemo u Srbiji piti koliko god ona koštala, pitanje je samo – koju vrstu?

Cena kafe na berzi u Njujorku dostigla je rekordno visok nivo, a sve veća zabrinutost zbog globalne krize u snabdevanju povećava potražnju, ali i strah od potencijalne nestašice širom sveta.

Fjučersi za kafu sorte arabika porasli su za više od 80 odsto ove godine zbog malih prinosa kod ključnih uzgajivača, što je dodatna pretnja za džepove potrošača. U utorak su oni bili veći za čak 5,5 odsto, dostigavši tako rekordnu vrednost iz 1972. godine i premašujući vrhunac postignut u toj deceniji kada je katastrofalni „Crni mraz“ uništio stabla brazilske kafe, piše Bloomberg.

Uprkos cenama, potrošnja kafe u Srbiji se ne smanjuje. Štaviše, količine uvezene kafe iste su već godinama, sa minimalnim oscilacijama. Potrošači ne menjaju svoje navike kada je reč o kulturi ispijanja kafe, ali je u strukturi ukupnog uvoza primetan rast takozvanih filter kafa.

“Prosečna godišnja potrošnja kafe u Srbiji po glavi stanovnika iznosi četiri kilograma. Najviše trošimo mešavinu, ono što najčešće zovemo domaćom ili turskom kafom. Pretežno pijemo robustu i arabiku. Svaka od ovih sorti, koje potiču iz različitih zemalja, ima neke svoje specifičnosti i to su proizvodi koji se na tržištu nalaze kao mešavine domaćih kafa”, kaže u razgovoru za Biznis.rs sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

Kao 100 odsto čistu kafu pretežno konzumiramo arabiku, ali je u Srbiji primetan porast potrošnje filter kafa, poput espresa i takozvanih kapsula.

Govoreći o kulturi ispijanja kafe u Srbiji i koliko na to utiče cena, naš sagovornik kaže da je najbolje da uporedimo podatke u poslednjih pet godina.

“Može se reći da mi svake godine uvozimo iste količine kafe – oko 31.000 tona, i to varira u jako malim procentima. Toliko smo uvezli 2018. godine, kao i prošle 2023. Sama ta konstantnost govori koliko varijacija cene ne menja količinu koja se troši”, ističe Bogunović.

Kada je reč o cenama kafe na svetskim berzama, naš sagovornik kaže da je navedena količina uvoza u 2018. godini vredela 62 miliona evra, dok je uvoz prošle godine bio blizu 120 miliona evra. Količina uvezenog berzanskog proizvoda je ista, dok je njegova vrednost skoro duplirana.

“Prema tim podacima, možemo zaključiti da ćemo mi kafu piti koliko god ona koštala. Sada postoje neke nove vrste jeftinjijih kafa, gde se u standarne proizvode dodaju određene zamene i to se mora posebno deklarisati kao napitak na bazi kafe. Oni koji ne mogu da priušte čistu kafu za manje novca mogu da dođu do zamenskih”, ističe Bogunović.

Iako se količina uvoza ne menja, postoje određene razlike u strukturi. Ranije smo, kako kaže, najviše uvozili neprženu kafu, međutim, u poslednjih nekoliko godina porastao je udeo pržene.

“To se odnosi na popularne kafe, takozvane kapsule i espreso. Sa 13 odsto u ukupnoj količini uvoza, koliko je zabeleženo 2018. godine, potrošnja je u 2023. godini gotovo duplirana te je udeo pržene kafe u ukupnom uvozu porastao na 27 odsto. To pokazuje da smo za prethodnih pet godina prešli sa naše domaće na druge vrste kafa”, napominje Bogunović.

Zbog čega skaču cene na ključnim berzama?

Cene kafe diktiraju dve berze, u Njujorku i Londonu. Najviše se trguje dvema vrstama – arabikom i robustom.

“Najveći izvoznik arabike koji drži dve trećine svetskog tržišta je Brazil. Cena arabike posmatra se na Njujorškoj berzi, dok se robusta posmatra na Londonskoj berzi. Najviše robusta kafe proizvodi se u Vijetnamu, ali je ima i Indonezija, koja je takođe veliki proizvođač. Tu je i Kolumbija, čak i neke afričke zemlje, recimo Uganda”, ističe Aleksandar Bogunović.

Naš sagovornik ističe da je kafa pre svega poljoprivredni proizvod, na čiju cenu su u poslednjih nekoliko godina uticale ekstremne klimatske promene.

“Jedno vreme imali smo rane mrazeve u Brazilu, druge godine su bile velike padavine, pa smo ove godine imali sušu. Sve to uticalo je na pad prinosa, a samim tim i rast cena na berzama. Cena arabike je skočila, pa iako je, primera radi, određena godina bila dobra za robustu, to podiže cenu i ove vrste kafe zbog povećane potražnje. Sve je uzročno-posledično”, objašnjava Bogunović.

Pored loših vremenskih uslova, na proizvodnju kafe uticala je i povećana cena inputa u proizvodnji, kao i globalni rast cene radne snage.

“Takođe, imamo i skok cena energenata koji se preliva na čitav proces proizvodnje. On podiže logističke troškove i cene transporta, pa sve to skupa utiče na formiranje cena. Posebno je opterećen transport brodovima koji idu preko Crvenog mora, za robu iz Vijetnama i Indonezije, zbog napada na trgovačke brodove. Prevoznici dodatno osiguravaju svoj transport, pa to dodatno opterećuje cenu kafe”, navodi Bogunović i dodaje da ova roba pređe dug put do potrošača.

“Ta roba kada dođe do kupca – prerađivača i proizvođača, opet prolazi kroz neku vrstu prerade gde je takođe prisutan trošak energije, radne snage i dalje distribucije do trgovinskih lanaca koji opet imaju neke svoje marže i kalkulacije”, ističe naš sagovornik.

Ovakva situacija traje već izvesno vreme i pitanje je kada će se zaustaviti. Kako kaže Aleksandar Bogunović, dodatni udarac na rast potražnje stvara i to što se Kina, pre svega, ali i neke azijske zemlje, koje su tradicionalno više vezane za ispijanje čaja, sve više okreću kulturi konzumacije kafe. Interesantno je i to da čak i Srbija izvozi kafu u Kinu.