Kako će novi zakon u EU uticati na auto-kompanije u Srbiji?

Zakon o ubrzanju industrijskog razvoja (Industrial Accelerator Act – IAA) predstavlja jedan od ključnih zakonodavnih predloga Evropske komisije u okviru nove industrijske politike Evropske unije.

Kako se navodi u dokumentu EK, njegov cilj je da podstakne proizvodnju čistih tehnologija i strateških industrijskih proizvoda u Evropi, ojača konkurentnost evropske privrede i smanji zavisnost od uvoza iz trećih zemalja.

Boris Ćorović, generalni sektretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova kaže za Biznis.rs da ovaj Zakon predstavlja pokušaj Evropske unije da očuva svoju industrijsku konkurentnost u uslovima sve jače globalne konkurencije, pre svega iz Kine i SAD.

„Njegov cilj je da podstakne proizvodnju i investicije u Evropi, pojednostavi procedure i ojača otpornost strateških industrija, među kojima je i automobilska. Automobilska industrija podržava ove ciljeve, ali smatra da pojedina rešenja treba dodatno unaprediti kako bi zakon zaista doprineo većoj konkurentnosti evropskih proizvođača“, ističe Ćorović.

Predlog ovog zakona, između ostalog, predviđa veću primenu kriterijuma „Made in EU“ u javnim nabavkama i programima državne podrške, pojednostavljenje procedura za industrijske investicije i jačanje domaćih proizvodnih lanaca u sektorima poput automobilske industrije, proizvodnje baterija, čelika i drugih čistih tehnologija. Ovaj Zakon treba da omogući prostor električnim automobilima, kao i pratećoj industriji, pre svega proizvodnji baterija.  

Šta to znači za Srbiju?

Za Srbiju bi prvi efekti ovog zakona mogli da budu industrijski. Naime, kao deo evropskog lanca dobavljača automobilske industrije, Srbija bi mogla da privuče nove investicije u proizvodnju komponenti, baterijskih sistema i električnih vozila. Već danas domaća automobilska industrija značajan deo proizvodnje izvozi na tržište Evropske unije, pa bi povećana proizvodnja električnih automobila u Evropi mogla da donese nove poslovne prilike i domaćim kompanijama.

Ćorović ističe da iako Srbija nije članica EU, domaća automobilska industrija je snažno povezana sa evropskim tržištem kroz proizvodnju, dobavljačke lance i uvoz novih vozila.

„Zbog toga će svaka promena evropske industrijske politike indirektno uticati i na poslovanje kompanija u Srbiji. U kojoj meri će se to odraziti zavisiće od konačnog teksta zakona i njegove primene u praksi“, objašnjava naš sagovornik.

Da li će to uticati na manji broj polovnih automobila?

Poznato je da je Srbija zemlja sa najstarijim voznim parkom polovnih automobila, i taj problem iz godine u godinu se ne rešava, o njemu se samo više govori, te se čini se da postaje sve veći u uslovima elektrifikacije.

Kada je reč o tržištu polovnih automobila, uticaj ovog zakona će verovatno biti sporiji i posredan. Zakon ne uvodi zabrane izvoza polovnih vozila niti ograničava njihov uvoz u zemlje van Evropske unije. Na to tržište mnogo više utiču nacionalne poreske politike, ekološki standardi, subvencije za kupovinu novih vozila i kupovna moć stanovništva.

Naš sagovornik objašanjava da uticaj zakona neće biti direktan, jer on ne reguliše tržište polovnih vozila niti njihov uvoz u Srbiju.

„Međutim, ako doprinese većoj konkurentnosti evropske automobilske industrije, većoj proizvodnji i pristupačnijim cenama novih vozila, dugoročno bi mogao da podstakne obnovu voznog parka i postepeno smanji oslanjanje na uvoz polovnih automobila. To je ipak posredan efekat, a ne neposredan cilj samog zakona“, objašnjava Ćorović.

Ipak, ukoliko evropske mere ubrzaju prelazak na električna vozila, već tokom naredne decenije mogla bi da poraste ponuda polovnih električnih automobila na evropskom tržištu. Istovremeno će se smanjivati broj vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koja ostaju u upotrebi, što će postepeno menjati i strukturu polovne ponude namenjene izvozu.

To ne znači da će Srbija u kratkom roku prestati da uvozi polovne benzinske i dizel automobile, ali bi u narednim godinama moglo da dođe do postepenog povećanja uvoza polovnih električnih vozila. Koliko će taj proces biti brz zavisiće od njihove cene, razvoja infrastrukture za punjenje, državnih podsticaja i propisa koji budu važili u Srbiji.

Zbog toga bi najveći značaj Zakona o industrijskom akceleratoru za Srbiju mogao da bude u jačanju domaće automobilske industrije i njenom dubljem uključivanju u evropsku proizvodnju električnih vozila, dok bi promene na tržištu polovnih automobila predstavljale tek jednu od dugoročnih posledica šire transformacije evropske automobilske industrije.

Sutra: Još jedan pokušaj obnove konkurentnosti evropske auto-industrije