Kako se domaće kompanije bore za konkurentnost u rečnom transportu robe?

Kompanije iz delatnosti prevoza tereta unutrašnjim plovnim putevima osetile su sve izazove burne 2022. godine – od posledica rata u Ukrajini, uključujući oscilacije na tržištu žitarica i energetsku krizu, do klimatskih promena, koje su otežale transport rekama tokom prošlog leta.

Najuspešnije među njima uspele su da prevaziđu sve prepreke i ostvare izuzetne poslovne rezultate, dok je prihod 87 kompanija registrovanih za tu delatnost u 2022. premašio 25 miljardi dinara, odnosno bio za oko 10 milijardi dinara viši nego u 2021. i dvostruko veći u odnosu na pandemijsku 2020. godinu, kada je iznosio 12,1 milijardu dinara.

Agencija za upravljanje lukama zabeležila je u prošloj godini 15,3 miliona tona pretovarenog tereta na rekama u našoj zemlji – što u odnosu na 2021. predstavlja pad od 3,5 odsto ili 600.000 tona tereta. Kompanije koje su domaći lideri u delatnosti prevoza tereta rekama, međutim, ne ograničavaju svoje poslovanje na Srbiju.

Pomorsko-rečna kompanija Agent Plus, koja je prema podacima bonitetne kuće CompanyWall najuspešnije preduzeće u svojoj branši prema dobiti u 2022. godini, prisutna je „od Roterdama do Konstance“ u vodnom transportu sa sopstvenom flotom.

„Složena situacija izazvana ratnim dejstvima u Ukrajini, najave energetske krize, cene žitarica na svetskom tržištu, nešto slabiji rod žitarica u Srbiji, stalni rast poslovanja rudarskih i prerađivačkih kompanija u našoj zemlji i okruženju, potrebe transporta materijala za izgradnju infrastrukturnih objekata, gužve u utovarno-istovarnim lukama, izuzetno nizak vodostaj reka naročito u letnjem periodu i obustava plovidbe, samo su neki od faktora koji su značajno uticali na odvijanje transporta na unutrašnjim plovnim putevima. Uz oslonac na naše iskustvo i profesionalizam, uspeli smo da održimo kontinuitet u poslovanju i efikasno odgovorimo na zahteve klijenata“, istakao je za Biznis.rs izvršni direktor preduzeća Agent Plus Nemanja Netković.

Navodi da je u takvim uslovima bilo teško napravili stabilnu projekciju poslovanja za 2023. godinu, ali su odlučili da svoje napore usmere u ulaganje u sopstvene brodske kapacitete, kako bi mogli brzo da reaguju na sve promene koje utiču na obim i ekonomičnost poslovanja.

„Tako smo investirali u naš novi konvoj – ‘Arion’, ukupnog kapaciteta od preko 4.000 mt za prevoz rasutih tereta. Zahvaljujući tome, sada raspolažemo flotom od preko 30.000 mt, koja je opremljena najsavremenijim sistemima za navigaciju i upravljanje. Prilagođavamo se izazovima i koristimo prilike koje se otvaraju na tržištu rečnog transporta, omogućavamo brz, efikasan i siguran transport robe na Dunavu i ostalim unutrašnjim plovnim putevima Evrope”, naglasio je Netković.

Kada je reč o domaćim kompanijama iz delatnosti prevoza tereta rekama, registrovano ih je ukupno 87. Osim rasta prihoda u poslednje tri poslovne godine, beleži se i rast ostvarenog profita na nivou branše. Analiza CompanyWall kaže da je ukupna neto dobit branše sa nešto više od 586 miliona dinara u 2020. skočila na 2,11 milijardi dinara u 2022. godini.

Kada je reč o listi najuspešnijih u 2022. godini, na vrhu je Agent Plus sa neto dobiti od nešto manje od 600 miliona dinara, dok je na drugom mestu Jugoslovensko rečno brodarstvo AD (JRB) u gotovo apsolutno većinskom vlasništvu države, sa 287 miliona dinara neto dobiti. Na trećem mestu je Rubikon Shipping Company sa 213,3 miliona dinara neto dobiti, da bi se na četvrtom mestu prema ostvarenoj neto dobiti našlo jedno od najmlađih preduzeća na listi – International Vessel&Barge Chartering (IVBC), osnovano u maju 2021. godine, i to sa 152 miliona dinara neto dobiti.

Najuspešnije kompanije u delatnosti prevoza tereta unutrašnjim plovnim putevima
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi	Neto dobit
AGENT PLUS DOO BEOGRAD	6.727.197.000	596.630.000
JRB AD BEOGRAD	1.680.591.000	287.261.000
RUBIKON SHIPPING COMPANY DOO BEOGRAD	5.322.745.000	213.339.000
IVBC DOO	2.816.532.000	152.064.000
DUNAV CARGO DOO	342.475.000	140.798.000
Rhenus PartnerShip Serbia doo	1.320.499.000	114.344.000
LADJAR KUPRA DOO BEOGRAD	478.033.000	104.701.000
SEA DANUBE TRANS DOO BEOGRAD	1.779.423.000	75.410.000
KAZUK DOO BEOGRAD	179.776.000	40.742.000
DUNAVSKI LAĐAR DOO BEOGRAD	300.522.000	24.643.000
DST HIDROSISTEM doo	393.495.000	17.786.000
LTB DOO BEOGRAD	111.784.000	15.211.000
DONAU PARTNER D.O.O.	861.861.000	10.806.000
BEOBROD DOO BEOGRAD (ZVEZDARA)	290.011.000	10.633.000
JUDRA DOO VINČA	123.177.000	6.359.000
MJS GROUP	51.613.000	5.816.000
DUNAVSKA TRANSPORTNA LOGISTIKA DOO BEOGRAD	172.325.000	4.592.000
Spiritus Danube Tri doo	68.650.000	4.434.000
D&D – RIVER TRANSPORT & SERVICES DOO	9.643.000	4.081.000
REČNO BRODARSTVO KRAJINA DOO	91.343.000	3.953.000
*svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima

“Veoma smo zadovoljni ostvarenim rezultatima u 2022. godini, koji su prevazišli naša očekivanja
i postavljene planove. Međutim, kako svaki rezultat treba analizirati iz više aspekata, možemo
reći da postoje segmenti koji se mogu dalje unaprediti”, ocenjuje za Biznis.rs direktor IVBC Ivan Pavlović.

Ocenjuje da su ih, nažalost, prethodne godine naučile da nekad nije lako predvideti okolnosti koje značajno mogu uticati na određena privredna kretanja, a posredno i na poslovanje u industriji u kojoj grade svoju poziciju, a posebno u “godini velikih izazova” kakva je bila 2022. godina.

“Svi smo svesni da su, nakon početka rata u Ukrajini, na našu delatnost uticale zabrane izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i zabrane uvoza mnogih ruskih roba na teritoriju EU. Tokom prethodne dve godine, veliki broj naših klijenata je pretrpeo velike promene u robnim tokovima, a naročito u uvozu. Takođe, usled ratnih dejstava, na tržište transporta i logistike najviše je uticao izvoz ukrajinskih žitarica, menjajući standardne logističke pravce. Sve to je dovelo do velikih turbulencija na tržištu, pa je bilo potrebno naći način da se prilagodimo i organizujemo posao u skladu sa zahtevima naših partnera”, kaže za Biznis.rs Pavlović, čija kompanija organizuje prevoz robe od Severnog do Crnog mora, uključujući i zemlje koje izlaze na Crno, Mramorno more i Mediteran.

Pavlović naglašava da kriza u Ukrajini svakako otežava već izuzetno zahtevan logistički posao.

„U poslednje dve godine transportni troškovi su značajno veći u odnosu na one pre početka rata u Ukrajini, i utiču i na konačnu cenu i posledično na konkuretnost naših partnera. Neretko se dešava da usled velikih transportnih troškova cena ne omogući klijentu realizaciju planiranog posla. Naš zadatak i jeste da ponudimo opcije koje bi upravo omogućile realizaciju planiranog posla, jer sa ukrajinskom robom, koja u velikim količinama gravitira prema luci Konstanca, cene srpske i robe iz regiona moraju biti konkurentne„, ističe Pavlović.

Kada je reč o 2023. godini, veruje da će uslediti širenje poslovanja na zemlje Zapadne Evrope, i da će maksimalno iskoristiti potencijal koji Srbija i zemlje regiona imaju usled povećanih transportnih zahteva za prevoz robe dunavskim koridorom.

“Upravo zato ćemo se u narednom periodu fokusirati na građenje reputacije pouzdanog logističkog partnera, na koga kompanije koje rade sa nama mogu da se oslone, kao i širenje mreže kompanija sa kojima radimo”, ističe Pavlović.

A fokus na korišćenje potencijala koje pruža položaj Srbije na velikim evropskim rekama najavljuju iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kako je za bilten povodom desetogodišnjice rada Agencije za upravljanje lukama rekao pomoćnik ministra Predrag Petrović, ideja je da se “okrenemo rekama”, što znači ulaganja u izgradnju infrastrukture za luke, međunarodna putnička pristaništa i marine.

“S druge strane, stavljajući u fokus reke, želimo da podignemo svest o tome koliko je bitno da se odgovorno ponašamo prema vodnim resursima, jer njihov razvoj je i razvoj cele zemlje. Кako bismo teretnim lukama u Srbiji omogućili da budu jedna od okosnica privrede, radićemo na nekoliko razvojnih projekata, među kojima su izgradnja nove Luke Beograd i proširenja kapaciteta luka u Bogojevu i Prahovu. Nova prestonička luka biće čvorište koje će povezivati drumske, železničke i vazdušne saobraćajnice sa regionom ali i evropskim koridorima. Proširenjem kapaciteta luka povećaće se obim pretovara tereta i podstaći razvoj industrije u njihovom zaleđu”, ocenio je Petrović.

Podsetio je i da počinje obnova prevodnice Đerdap 2, u cilju brže, efikasnije i bezbednije plovidbe na Dunavu.

Značaj investicija u ovoj oblasti za Biznis.rs je krajem 2022. istakao i izvršni direktor JRB Mladen Grujić.

“Rečni saobraćaj definitivno ima perspektivu i ima prostora za značajan rast. Mreža plovnih puteva u Srbiji, koju čine tri međunarodne reke Dunav, Sava i Tisa sa sistemom kanala DTD je odlična osnova za dalji razvoj kojem treba pridodati ulaganje u lučku infrastrukturu i flotu, čime će se nesumnjivo steći svi uslovi da se rečni saobraćaj maksimalno iskoristi i da pokaže svoje prednosti”, rekao nam je Grujić.

Agencija za upravljanje lukama u aktuelnom izveštaju za prvo polugodište, beleži se 7,4 miliona tona pretovarenog tereta, što je rast od 2,7 odsto u odnosu na 2022.godinu, sa sličnom strukturom pretovarenog tereta kao prošle godine. Kada je reč o količinama tereta, najveći rast pretovara zabeležen je kod uglja, za 87 odsto više nego na kraju prošlogodišnjeg drugog kvartala, zbog uvoza ovog energenta.

Žitarice su imale najveći pad – pretovareno je 77,5 odsto manje u odnosu na isti period 2022. godine.

Agencija ipak očekuje da do kraja 2023. godine budu ostvareni bolji rezultati nego u prošloj godini, zbog ukupnog polugodišnjeg rasta pretovara i povećanja cene žita na međunarodnom tržištu, koje će, kako ocenjuju, pozitivno uticati na domaći izvoz.

„Ukoliko dođe do normalizacije i uspostavljanja primirja na ukrajinskom ratištu i dođe do sporazuma o nesmetanom izvozu žitarica iz Ukrajine i đubriva iz Rusije, to će uticati i na normalizaciju tržišta žitarica i đubriva. U toku su, a i u najavi su novi veliki infrastrukturni projekti u Srbiji, što će sigurno uticati na uvoz drugih vrsta roba, pretovar građevinskog materijala u našim lukama. Takođe se očekuje i veći obim uvoza opreme za vetro parkove, solarne projekte…”, navodi izvršni direktor kompanije Agent Plus Netković, kao odgovor na pitanje Biznis.rs o eventualnim promenama u strukturi pretovarene robe u našim lukama.

Njegova poruka je da je neophodno ulagati u vodni transport, a podsticajnim merama pomagati domaće kompanije u širenju svojih kapaciteta, naročito u ovakvim izazovnim vremenima.