Železnica bi mogla da duplira učešće na tržištu prevoza robe

Direkcija za železnice beleži da broj kompanija registrovanih za železnički prevoz robe raste iz godine u godinu, a profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović za Biznis.rs ocenjuje da bi udeo železničkog u ukupnom prevozu robe mogao da se duplira u narednih 10 godina.

Uslov za to je poboljšanje stanja železničke infrastrukture i propusne moći naših pruga, ali se kompanije iz sektora železničkog prevoza tereta snalaze i u trenutnim uslovima. Privatni operateri železničkog transporta trenutno drže četvrtinu tog tržišta, dok je ostatak „pod kapom“ državne kompanije „Srbija Kargo“.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupna dobit kompanija registrovanih za delatnost železničkog prevoza u Srbiji je na kraju 2021. godine bila negativna, i iznosila je 36,7 miliona dinara. Može se, međutim, reći i ovako – te kompanije ostvarile su u 2021. ogroman uspeh, pošto je ukupna dobit u pandemijskoj 2020. bila u minusu za čak 2,03 milijarde dinara.

U našoj zemlji su za delatnost železničkog prevoza robe registrovane 33 kompanije, ali nemaju sve licencu republičke Direkcije za železnice. Prema izveštaju Direkcije o regulisanju tržišta železničkih usluga za 2022. godinu, prošle godine na domaćem tržištu aktivno je poslovalo ukupno 17 železničkih prevoznika, od kojih 16 za prevoz robe.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović za Biznis.rs kaže da je ukupan obim robe prevezene železnicom u 2022. bio na sličnom nivou kao i u 2021. godini, dok je porastao broj prevezenih putnika, s obzirom na otvaranje brze pruge Beograd – Novi Sad.

„Učešće putničkog prevoza železnicom je na oko pet odsto udela u ukupnom prevozu, dok se učešće robnog prevoza železnicom kreće oko 18 odsto u ukupnom kargo transportu. To je ispod očekivanog nivoa i ‘prirodnog’ praga, ali treba imati u vidu da je stanje železničke infrastrukture u proseku veoma loše, kao i da je propustljivost domaćih pruga loša“, objašnjava Aćimović.

Naglašava da se ipak beleže pozitivni pomaci, pogotovo ako se ima u vidu da je pruga Beograd-Subotica praktično godinama zatvorena za korišćenje zbog modernizacije.

„Prošle godine otvorena je pruga Beograd-Novi Sad kojom, osim brzih putničkih vozova, tokom noći idu vozovi za prevoz tereta. Takođe, u toku su radovi na pruzi Novi Sad-Subotica, a u isto vreme beleži se i ekspanzija multimodalnih centara ili ‘suvih luka’, gde se sreću pruge i putevi. Čim imate mesto gde se radi pretovar robe sa železnice na drumski prevoz i obrnuto, odmah imate pretpostavke za porast obima železničkog prevoza robe„, ističe Aćimović.

Ohrabruje, kako kaže, i to što je u okviru poslovnog udruženja „Srbijatransport“ osnovan Odbor železničkih prevoznika.

„Prema podacima sa polovine 2022. godine, privatni prevoznici imali su učešće od 25 odsto na tržištu železničkog kargo prevoza, dok je učešće državnog „Srbija Kargo“ oko 75 odsto. Za očekivati je da će se učešće Srbija Karga smanjivati, a učešće privatnih operatera povećavati“, procenjuje Aćimović.

S obzirom na sve pomenute pozitivne pomake, naš sagovornik očekuje i značajno povećanje učešća železničkog transporta robe u ukupnom kargo prevozu.

„U narednih pet godina železnicu vidim na bar 25 odsto učešća, a u narednih 10 godina moguće je dupliranje učešća, odnosno da ono dostigne 35 odsto u prevozu tereta“, kaže Aćimović.

Novi igrači stižu na tržište

Uprkos tome što drži najveći udeo tržišta železničkog prevoza robe „Srbija Kargo“ ne nalazi se na listi najuspešnijih kompanija registrovanih za železnički prevoz robe, koja je nastala na osnovu podataka bonitetne kuće CompanyWall o dobiti izraženoj kroz pokazatelj EBITDA.

„Srbija Kargo“ je, naime, u 2021. godini ostvario negativan EBITDA od 44,88 miliona dinara. Gledajući poslovne rezultate, verovatno se „Srbija Kargu“ može pripisati smanjenje minusa celog sektora u 2021. godini, pošto je negativan EBITDA u 2020. iznosio 2,06 milijardi dinara, odnosno bio je gotovo jednak ukupnom minusu.

Poslovanje u delatnosti železničkog prevoza tereta
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit (EBITDA)
KOMBINOVANI PREVOZ DOO	1.011.091.000	110.368.000
EUROLOGSYSTEM DOO BEOGRAD	1.209.569.000	66.460.000
TRANS CARGO LOGISTIC DOO BEOGRAD	3.522.736.000	50.728.000
STANDARD LOGISTIC DOO NOVI BEOGRAD	1.904.562.000	22.071.000
PEARL RAIL LOGISTICS DOO BEOGRAD-NOVI BEOGRAD	31.682.000	19.713.000
TRANSAGENT OPERATOR DOO BEOGRAD	439.096.000	17.281.000
SEL doo	301.079.000	14.541.000
DESPOTIJA d.o.o. Beograd	302.727.000	11.481.000
BUDAMAR SOUTH doo Beograd-Novi Beograd	165.405.000	8.819.000
KOPAX RAIL SERVICES D.O.O.	29.255.000	7.018.000
ADRIA RAIL DOO	69.428.000	4.211.000
SI-Cargo Logistics d.o.o. Beograd	56.803.000	3.340.000
Sirmium Rail d.o.o.	30.916.000	1.216.000
S RAIL DOO	373.307.000	818.000
GLOBAL NEOLOGISTICS DOO	58.348.000	424.000
VAGON ŠPED DOO SUBOTICA	220.000	31.000
OBL LOGISTIC	2.800.000	22.000
Sinhron rail d.o.o.	20.000	10.000
ENNA TRANSPORT BGD	/	-188.000
*svi podaci su za 2021. godinu, u dinarima

Na prvom mestu liste prema ostvarenom EBITDA u 2021. godini nalazi se „Kombinovani prevoz“, kompanija koja je najveća među privatnim operatorima prevoza železničkog tereta, sa učešćem od oko 10 odsto na tom tržištu i 130 zaposlenih.

Na drugom mestu je Eurologsystem, koji je u 2021. više nego duplirao EBITDA rezultat u odnosu na 2020. godinu, i to na 66,5 miliona dinara, dok je na trećem bio Trans Cargo Logistic, koji je utrostručio rezultat iz ‘godine pandemije’ da bi 2021. završio sa EBITDA od 50,7 miliona dinara.

U dnu tabele se, međutim, ne nalaze „gubitnici“ već novi igrači. Direkcija za železnicu je tokom 2022. godine izdala tri nove licence za prevoz robe, i to kompanijama Sinhron Rail i Enna Transport. Licenca je izdata i kompaniji Rail Cargo Carrier – Southeast, domaćoj firmi u vlasništvu austrijske OBB Rail Cargo Grupe.