Kako zemlje EU stimulišu kupovinu električnih vozila?

Električna vozila postaju sve veći trend, ali još uvek nisu zastupljena u meri u kojoj očekuju proizvođači, što zbog cene, što zbog infrastrukture, odnosno nedovoljnog broja punjača. Srbija nastoji da ide u korak sa Evropom, pa i ove godine subvencioniše kupovinu e-vozila u iznosu do 5.000 evra (u zavisnosti od kategorije). Ali, da li je ovaj vid pomoći države dovoljan?

Asocijacija evropskih proizvođača vozila (ACEA) napravila je analizu svih benefita i državnih podsticaja za države članice EU koju je prenela Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.

Iz analize možemo da zaključimo da države članice EU na razne načine pokušavaju da privuku svoje građane da umesto vozila koja koriste fosilna goriva pređu na „zelene automobile“, i tako zaštite svoje i tuđe zdravlje, odnosno životnu okolinu.

Kako se navodi, Austrija je oslobodila poreza (PDV) kupce hibridnih i električnih vozila (uključujući i 20 odsto poreza na zagađenje vazduha) do cene vozila od 40.000 evra. Za vozila koja koštaju do 80.000 oporezuje se samo iznos od 40.000 eura. Na skuplja vozila plaća se pun iznos poreza. Belgija za razliku od Austrije nema direktne novčane podsticaje za kupovinu, ali ima dosta poreskih olakšica prilikom kupovine i upotrebe ekoloških vozila.

Grčka ima olakšice pri registraciji i do 75 odsto za električna i hibridna vozila koja emituju do 50 grama CO2 po kilometru, odnosno 50 odsto za hibridna vozila sa većom emisijom. U Mađarskoj se ne plaća PDV prilikom kupovine električnog ili plug-in hibridnog vozila. Ne plaća se ni godišnji porez. Isto važi i za kompanije.

Slovačka ne daje subvenciju za kupovinu eko-vozila, a jedini benefiti su niža registracija i besplatna putarina za elektromobile. Popust od 50 odsto na putarinu imaju i vlasnici plug-in vozila. Slovenija uz porez pri nabavci električnog vozila od svega 0,5 odsto daje i subvenciju od 4.500 evra za kupovinu istih.

U susednoj Bugarskoj nema oslobođenja od poreza pri kupovini e-vozila, ali vlasnici isključivo električnih vozila ne plaćaju godišnji porez. To važi za fizička lica, ali ne i za pravna. Nema ni bilo kakvih novčanih subvencija. U Hrvatskoj postoje subvencije do 9.000 evra, a vlasnik ne plaća porez na zagađenje, ostale takse plaća.

Francuska ima poprilično komplikovan način subvencionisanja kupovine električnih i plug-in hibridnih vozila jer uzimaju u obzir brojne parametre – od težine vozila, cene (ne veće od 47.000 evra) do minimuma uticaja na životnu sredinu i visine primanja kupca. Tako će oni sa niskim primanjima uz ispunjene ostalih uslova dobiti 7.000, a oni drugi 4.000 evra subvencija. Posebno se stimuliše zamena, reciklaža starih vozila uz kupovinu novih ili polovnih električnih i plug-in hibridnih vozila.

Kada je Nemačka u pitanju, pri kupovini nema oslobođenja od „merverštojera“ (Mwst – nemački PDV), ali su zato kupci električnih i plug-in hibridnih vozila deset godina oslobođeni registracije (važi za sve koji kupe vozilo do 31. decembra 2025.). Ovo izuzeće važiće maksimalno do 31. decembra 2030. Posebna umanjenja taksi se odnose na takozvana kompanijska vozila sa elektro i plug-in hibridnim pogonom u zavisnosti od kataloške vrednosti. Ali kako se navodi u analizi ACEA, tek predstoji diskusija oko ovih olakšica. Subvencionisanje kupovine eko vozila u Nemačkoj je prestalo 31. decembra 2023. godine.

Za 2023-24. godinu u Španiji je predviđeno oslobođenje od specijalne takse za vozila sa manjom emisijom od 120 grama CO2 po kilometru. U istom periodu će vlasnici ovih eko-vozila imati umanjenje od 15 odsto od nabavne cene vozila na porez na lični dohodak uz uslov da vozilo ne bude skuplje od 45.000 evra bez poreza. To umanjenje maksimalno može da bude 3.000 evra.

Dalje se u analizi navodi primer Češke, gde se električna i plug-in vozila koja emituju do 50 gr CO2 po km besplatno registruju i imaju poseban broj na tablicama. Vlasnici električnih vozila ne plaćaju putarinu, a plug-in vozila 25 odsto. Smanjen je i period amortizacije punjača (stanice i wallbox) sa 10 na pet godina. Češka je za podsticaje za nabavku električnih i plug-in hibridnih vozila (i punjača) u državnim i lokalnim organima namenila 1,9 milijardi čeških kruna. Podrška Ministarstva transporta za punjače i infrastrukturu za hidrogen iznosiće u 2024. godini šest milijardi čeških kruna (100 kruna – 4,02 eur).

Italijani nisu oslobođeni poreza pri kupovini vozila. Vlasnici električnih vozila imaju pet godina oslobađanje od plaćanja godišnjeg poreza na upotrebu od dana prve registracije. Zatim 75 odsto umanjenje u odnosu na vozila sa klasičnim motorom. Italijani imaju dosta komplikovani sistem subvencionisanja kupovine električnih vozila. U zavisnosti od cene novog električnog vozila sa ili bez zamene staro za novo, uzimajući u obzir sa kojim je EURO standardom motora to staro vozilo, zatim kalkulišući i „indikator ekonomske situacije“ kupca, iznos subvencije ide u rasponu od 6.000 do 13.750 evra. Italija subvencioniše i instalaciju kućnih punjača do 80 odsto vrednosti, maksimalno sa 1.500 evra.

I skandinavske zemlje imaju pogodnosti za vozače električnih vozila. Tako se u Švedskoj vlasnicima električnih i plug-in hibridna naplaćuje minimalna cena putarine od 360 kruna godišnje. Kompanije su stimulisane jednokratnim niskim porezima na eko vozila.

Finci koji voze vozila sa nultom emisijom ne plaćaju taksu za registraciju od oktobra 2021. Fizička lica ne plaćaju nikakav porez na ova vozila dok kompanije koje ostvaruju prihod upotrebom ovih vozila plaćaju umanjene poreze u zavisnosti od kategorije i od toga da li koriste ili ne kompanijske punjače.

U Danskoj u ovoj godini nema subvencionisanja kupovine električnih i hibridnih vozila. Predviđene su jedino olakšice pri registraciji električnih vozila od 60 odsto. Za hibride sa emisijom CO2 manjom od 50 gr/km popust je 45 odsto. Godišnji porez za vozila sa nultom emisijom i ona sa maksimalnom emisijom od 50 gr/km je 390 danskih kruna polugodišnje.

Podsetimo, države EU su se i zakonski obavezale da će do 2035. godine zabraniti prodaju vozila sa SUS motorima, pa je to i način da olakšaju svojim građanima tu tranziciju.

Rast prodaje e-vozila na prvih pet tržišta Evrope

Prodaja e-vozila na prvih pet evropskih tržišta porasla je za 1,6 odsto u prvom kvartalu 2024. u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Prodaja EV je porasla u Francuskoj i Velikoj Britaniji za 23 odsto i 10,6 procenata respektivno, ali je pala u Nemačkoj, Španiji i Italiji za 14,1 odsto, 16,4 odsto i 18,5 odsto respektivno, objavio je Strategy&, partner PwC.

Pre ovog kvartala trendovi u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji uglavnom su pratili sličnu putanju. Međutim, tržišni udeli u prvom kvartalu su pokazali značajan jaz – 17,9 odsto u Francuskoj i 15,5 odsto u Britaniji, ali samo 11,7 odsto u Nemačkoj. Po prvi put, Velika Britanija je pretekla Nemačku u apsolutnom broju prodaje EV (84.000 prema 81.000 u prvom kvartalu 2024).

Jedini značajan rast prodaje EV na ostalim evropskim tržištima u prvom kvartalu 2024. zabeležen je u Holandiji, od 19,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Prodaja EV u Švedskoj, Norveškoj i Austriji je opala, dok je Švajcarska imala samo neznatan rast.