Kakve su ekonomske posledice „usiljenog“ privrednog rasta?

Odgovarajući na pitanja novinara posle svečanog otvaranja nove fabrike nemačke kompanije Continental u Novom Sadu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da naša zemlja mora da se bori protiv inflacije, ali i usporavanja privrednog rasta, pa čak i da ide na „usiljeni“ ili „na silu rast“ uz investiranje „i preko onoga koliko možemo da se pružimo“.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić upozorava da su, u uslovima visoke inflacije i relativno visokog javnog duga, opravdani samo oni podsticaji iz budžeta koji su usmereni na povećanje proizvodnje.

„Vidim da će američki Fed dodatno da podiže kamatne stope, a isto će raditi i Evropska centralna banka, što će usporavati rast u Evropi. Mi protiv toga moramo da se borimo. Moramo da se borimo i protiv inflacije i zato su i naše referentne kamate visoke, ali moramo da idemo čak i u ‘usiljeni rast’, ‘na silu rast’, da investiramo i preko onoga koliko možemo da se pružimo da bismo podižući rast podizali snagu naše ekonomije“, izjavio je Vučić u četvrtak u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, za Srbiju je od suštinskog značaja da, kako se očekuje da će privredni rast u Evropi u narednih nekoliko godina ići do jedan odsto, privreda Srbije raste preko 2,5 odsto.

„Time dramatično smanjujemo razliku u odnosu na zemlje koje su značajno ispred nas. U Bugarskoj je prosečna plata u decembru bila 778 evra, a u januaru i martu bićemo tu negde, ali to je zemlja koja je do sada primila 60 milijardi evra podrške EU, u odnosu na naše dve milijarde evra“, istakao je predsednik Srbije.

Ekonomista Milojko Arsić za Biznis.rs ocenjuje da fraza „usiljeni rast“ nije najjasnija, ali da verovatno podrazumeva određene vrste budžetskih stimulansa u cilju podsticanja privrednog rasta.

„U uslovima visoke inflacije u Srbiji, ali i relativno visokog javnog duga, bili bi opravdani samo oni podsticaji koji za cilj imaju povećanje ponude, odnosno proizvodnje. To bi, recimo, bilo ubrzanje državnih investicija koje su već u toku ili stimulisanje privatnih investicija. Takva politika bi se ‘slagala’ sa politikom obaranja inflacije samo ukoliko ne dovede do povećanja fiskalnog deficita, jer bi to značilo još veće zaduživanje države“, rekao Arsić.

Našeg sagovornika brine da predstavnici države potcenjuju visinu državnog duga.

„On sada iznosi oko 34,5 milijardi evra, što je relativno visoka suma, i u budućnosti ćemo morati da izdvajamo značajna sredstva za njegovo finansiranje“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta.

Kada je reč o podršci rastu, ističe da ne bi bili opravdani podsticaji na strani tražnje.

„Neopravdani podsticaj bi, recimo, bilo bezuslovno davanje dodatnog novca građanima ili preduzećima, jer mi već imamo tražnju koja je viša u odnosu na ponudu. U vremenima kakva su ova, treba sprovoditi politiku podsticanja proizvodnje koja neće uticati na rast inflacije“, objasnio je Arsić za Biznis.rs.

Kada je reč o cilju da Srbija raste bar duplo brže od evropskog proseka, naš sagovornik napominje da se u suštini podrazumeva da manje razvijene zemlje, poput Srbije, rastu brže od razvijenih zemalja.

„Manje razvijene zemlje mogu brže da se razvijaju jer imaju manje troškove proizvodnje ili usvajanja novih tehnologija i one uz istu količinu ulaganja ostvaruju više stope rasta. Nema, međutim, garancije da će se to desiti svakoj zemlji, ali ako se vode dobre razvojne politike brži rast se podrazumeva. Srbija je, recimo, od 2001. do 2008. godine rasla znatno brže od zemalja centralne i istočne Evrope, kao i od zapadnoevropskih zemalja. Od 2008. do 2017. smo, međutim, rasli veoma sporo, da bi potom ponovo ubrzali rast“, rekao je Arsić.

Troškovne prednosti poslovanja u manje razvijenim zemljama za investitore u toj računici imaju veliki značaj.

„Continental je fabriku poput one svečano otvorene u četvrtak mogao da napravi i u Nemačkoj, ali bi tamo radna snaga bila daleko skuplja nego u Srbiji, a pritom Srbija može da računa na svoju relativnu razvijenost u odnosu na države regiona i dobru lokaciju, s obzirom na sklonost zapadnoevropskih investitora da se, iz geostrateških i ekonomskih razloga, ‘sklone’ sa udaljenijih lokacija“, zaključio je Arsić u razgovoru za Biznis.rs.