Kakve su poreske implikacije iste investicije u različitim regionima

Početkom jula objavljen je jubilarni deseti broj Regionalnog poreskog vodiča za Centralnu i Istočnu Evropu (CEE) koji sastavljaju stručnjaci francuske kompanije Mazars. U ovom izveštaju predstavljena je sažeta uporedna analiza poreskih sistema za 22 zemlje Srednje i Istočne Evrope, zaključno sa januarom 2022. godine.

Značaj ovog vodiča ogleda se u pružanju mogućnosti investitorima da na osnovu istaknutih informacija, poput troškova rada, poreskih stopa na korporativnu dobit ili dostupnih poreskih olakšica, uporede konkurentnost različitih zemalja u regionu. To znači da svaki investitor, kada razmatra ulazak na određeno tržište, može da, imajući u vidu ključne faktore svoje poslovne strategije, odredi poreske implikacije investiranja u određenoj jurisdikciji.

„Na primer, investitori mogu uzeti u obzir faktore kao što su dugoročni plan (recimo, da li je planiran relativno brz „obrt” investicije i izlazak sa tržišta ili postoji dugoročna strategija širenja na datom tržištu) ili poslovna delatnost – da li se biznis tiče aktivnosti istraživanja i razvoja za koje može postojati određena poreska olakšica. Takođe, da li je planirano značajno ulaganje u nepokretnosti i proizvodnu opremu (gde su potencijalno dostupne značajne razvojne olakšice, poput pogodnosti za ulaganje u nerazvijenu oblast, greenfield investicije i slično), odnosno da li je posao radno intenzivan, te su od značaja poreske olakšice za zapošljavanje, troškovi rada, i tako dalje“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs Aleksandar Đurđević, partner revizije Mazarsa u Srbiji i ovlašćeni revizor sa preko 20 godina iskustva.

Na osnovu informacija dostupnih u Mazars poreskom vodiču za CEE, a prema ključnim faktorima koji odlikuju poslovni plan, može se steći preliminarna slika poreskih implikacija iste investicije u različitim regionima.

„Naravno, za donošenje informisane strateške odluke, neophodno je izvršiti detaljnu analizu, imajući u vidu relevantne pojedinosti planirane investicije. Stoga možemo reći da je Mazars CEE poreski vodič prvi korak ka sticanju šire slike uslova u regionu, dok naredni korak zahteva sprovođenje iscrpne analize svih okolnosti radi određivanja optimalnog strukturiranja date investicije. Ovo je korak gde su znanja i iskustvo Mazars stručnjaka od ključnog značaja. Naš lokalni tim ima značajno iskustvo u strukturiranju i savetovanju pri brojnim M&A transakcijama, stečeno kroz podršku klijentima prilikom nekih od najznačajnijih transakcija na domaćem tržištu“, ističe u razgovoru za Biznis.rs Srna Knežević, menadžer u poreskom savetovanju Mazarsa u Srbiji i Crnoj Gori, sa dugogodišnjim iskustvom u pružanju usluga lokalnim i multinacionalnim kompanijama.

Stopa poreza na zarade u Srbiji među najnižima u CEE regionu

Najinteresantnija tema obrađena u jubilarnom desetom izveštaju Mazarsa tiče se adresiranja pitanja troškova rada.

Kako navode stručnjaci francuske kompanije, analizom trendova u kretanju stope poreza na dohodak stiče se utisak da je ona generalno u opadanju u CEE regionu, međutim postoje značajne razlike između zemalja, kako u visini stope tako i u principu oporezivanja. Neke zemlje, kao Srbija, ali i Mađarska, Rumunija, predviđaju jedinstvene stope oporezivanja, dok su druge uvele progresivno oporezivanje dohotka, poreski model koji primenjuju Austrija i Nemačka, ali i susedne zemlje kao što su Hrvatska i Slovenija.

„Opšte rečeno u Srbiji je stopa poreza na zarade među nižima u CEE regionu, pri čemu Srbija i dalje spada u države koje nemaju progresivno oporezivanje rada. Posmatrajući u celini, poređenjem stopa doprinosa u CEE regionu, prosečna stopa doprinosa na teret poslodavca 15 odsto, gde se nalazi i Srbija sa stopom od 16,15 odsto. Međutim, treba imati u vidu da pojedinačne stope značajno variraju, od recimo ispod pet odsto u Litvaniji i Severnoj Makedoniji, do preko 30 odsto u Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, kao i da su socijalni sistemi drugačiji i neuporedivi. Stoga se u izveštaju kao adekvatnija mera komparacije koristi „poresko opterećenje”, koje predstavlja odnos između ukupnog iznosa poreza i doprinosa u vezi sa zaposlenjem i ukupnim troškovima poslodavca u vezi sa zaposlenim“, objašnjava Srna Knežević.

Što se tiče drugih poreskih oblika, PDV ostaje glavni izvor priliva u državni budžet u državama Centralne i istočne Evrope. PDV sistemi država su generalno veoma usklađeni, usled jasnih EU smernica i regulativa, sa kojima su se i države koje nisu članice EU u najvećoj meri usaglasile (uključujući i našu državu). U 2022. godini prosečna PDV stopa u regionu CEE iznosila je 21 odsto, pri čemu većina zemalja ima dve snižene stope PDV u skladu sa EU regulativom.

Kako se navodi u poreskom vodiču Mazarsa, interesantan zabeleženi trend u vezi sa PDV-om, a čiji smo svedoci i u Srbiji, tiče se poreske evazije. Naime, prepoznato je da je PDV oblast najvećih poreskih utaja u regionu, te su državni organi CEE država prepoznali digitalizaciju kao jednu od mera u funkciji suzbijanja sive ekonomije.

Shodno tome, Mađarska je nedavno uvela sistem elektronskog fakturisanja, dok je u Rumuniji sistem elektronskih fiskalnih kasa obavezan poslednjih nekoliko godina. Jasno je da je Srbija ove trendove ispratila uvođenjem sistema eFiskalizacije, kao i obaveznog elektronskog fakturisanja.