Oxfam International ukazao na ogromnu zaradu koju su mnoge firme stekle usled korona krize

Kompanijama treba uvesti porez na ekstraprofit koji su ostvarile tokom pandemije

PoreziSvetU fokusuVesti

30.6.2022 08:49 Autor: Redakcija Biznis.rs 4

Kompanijama treba uvesti porez na ekstraprofit koji su ostvarile tokom pandemije Kompanijama treba uvesti porez na ekstraprofit koji su ostvarile tokom pandemije
Stav dobrotvorne organizacije Oxfam International je da bi kompanijama u prehrambenom sektoru i u delatnostima fosilnih goriva i farmaceutike, koje su ostvarile ogromne profite... Kompanijama treba uvesti porez na ekstraprofit koji su ostvarile tokom pandemije

Stav dobrotvorne organizacije Oxfam International je da bi kompanijama u prehrambenom sektoru i u delatnostima fosilnih goriva i farmaceutike, koje su ostvarile ogromne profite usled pandemije korona virusa i njenih posledica, trebalo uvesti ogromne poreze na ekstraprofit.

„Vanredni porez od 90 odsto na ekstraprofit na globalnom nivou doneo bi prihod od oko 490 milijardi dolara, koji bi se mogao iskoristiti za rešavanje krize s hranom, koja poprima katastrofalne razmere za stotine miliona ljudi, čime bi se svet postavio na stazu održivog sistema ishrane“, izjavila je izvršna direktorka pomenute organizacije Gabrijela Bačer (Gabriela Bucher), a prenosi Politika pozivajući se na The Guardian.

Ona je dodala da je kriza hrane s kojom suočavamo izuzetno ozbiljna i verovatno bez presedana.

„Nema dovoljno finansijskih sredstava za rešavanje urgentnih zahteva za spasavanje života, ali ni za dugoročno rešavanje njenih osnovnih uzroka. Ako ne reagujemo brzo, kriza će se nastaviti i dostići će zaista katastrofalne nivoe“, upozorila je ona.

Prema njenim rečima, porez na ekstraprihode mogao bi da se koristi za ublažavanje krize troškova života siromašne populacije u razvijenim zemljama i rastuće gladi u zemljama u razvoju. Uvođenjem vanrednog poreza na ekstraprofit, kako kaže Bačer, obezbedila bi se sredstva za spasavanje života ljudi sada, kao i za jačanje globalnog prehrambenog sistema protiv budućih kriza.

Prema podacima Oxfama, skoro 200 miliona ljudi u svetu izloženo je ozbiljnoj gladi ili čak ekstremnom izgladnjivanju, pri čemu su najpogođeniji stanovnici na Rogu Afrike, u Avganistanu i Jemenu.

Ekstremne vremenske prilike izazvane klimatskom krizom, uključujući najgoru sušu u poslednjih 40 godina na Rogu Afrike, zajedno sa uticajima pandemije, tokom koje su mnoge zemlje iscrpele svoje rezerve hrane, a rast cena fosilnih goriva i đubriva, kao i rat u Ukrajini, pogoršali su izglede prehrambene katastrofe.

„To je kombinacija istovremenog dejstva više kriza – polikriza. Mi kažemo da je to kriza troškova života, tako je zovu širom sveta, ali za mnoge ljude u najsiromašnijim zemljama to je u stvari borba za opstanak“, naglasila je ona.

Bačer je takođe pozvala lidere zemalja G-7 da obustave naplatu duga najsiromašnijim zemljama na dve godine. Zemlje u razvoju suočavaju se sa ubrzanim povećanjem kamata, što desetine njih dovodi u opasnost od neizvršenja obaveza, jer ne mogu da pokriju troškove servisiranja duga uporedo sa oživljavanjem ekonomija nakon pandemije, pri čemu se bore i s rastućom inflacijom.

„Oni troše toliko na servisiranje duga da ne mogu da ulažu u osnovne stvari, kao što su zdravlje ili rešavanje problema prehrambene nesigurnosti. Stoga pozivamo G-7 ove nedelje da zaista razmotri obustavu otplate duga u 2022. i 2023. godini, što bi uštedelo 43 milijarde dolara godišnje najsiromašnijim zemljama. Želimo da sprečimo umiranje stotina hiljada ili miliona ljudi. Još uvek imamo vremena, ali što više vremena prolazi, što je neaktivnost veća, to je veća i opasnost“, zaključila je Bačer.

Inače, ova organizacija je još početkom 2020. saopštila da se očekuje da će 32 najveće svetske kompanije povećati profit za 109 milijardi dolara, samo u jednoj godini, dok će u istom periodu pola milijarde ljudi biti gurnuto u siromaštvo zbog korona krize.

„Pet velikih tehnoloških kompanija, Google, Apple, Facebook, Amazon i Microsoft, trebalo bi da zarade 46 milijardi dolara dodatnog profita ove godine zbog pandemije. Pored toga, sedam najvećih svetskih farmaceutskih kompanija trebalo bi da završe godinu s finom profitnom stopom od 21 odsto, što je dodatnih 12 milijardi dolara profita od pandemije korona virusa“, piše u izveštaju iz 2020. godine.

Iz te organizacije su još tada upozorili da je 100 najvrednijih kompanija berzi dodalo tri biliona dolara vrednosti. Džef Bezos (Jeff Bezos), vlasnik Amazona, prema tadašnjim podacima, samo u jednoj godini posle početka pandemije povećao je svoj lični prihod za 92 milijarde dolara.

Prema proračunima Oxfama, to je dovoljno da svakom od svojih 876.000 zaposlenih da bonus od 105.000 dolara i da mu ostane ista suma kao i u martu. Međutim, zaposleni u Amazonu se i dalje muče s malim platama, radeći iscrpljujuće smene, u potpuno nesigurnim uslovima.

  • kaćica

    30.6.2022 #1 Author

    Ovde se samo gleda kako da se zaradi na drugima.

    Odgovori

  • GAGA

    1.7.2022 #2 Author

    I treba ih oporezovati, ali ne retroaktivno

    Odgovori

  • SNEZANA

    1.7.2022 #3 Author

    Da mogu uzeli bi im sve,uzas

    Odgovori

  • GOCA BG

    2.7.2022 #4 Author

    Sta ce sve da uvedu,samo da se uzme vise…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...