Opsežno istraživanje o otpornosti biznisa

Kakva je spremnost preduzeća na Zapadnom Balkanu za sledeću krizu?

PoslovanjePreduzetnikRegionVesti

23.6.2022 09:38 Autor: Redakcija Biznis.rs 7

Kakva je spremnost preduzeća na Zapadnom Balkanu za sledeću krizu? Kakva je spremnost preduzeća na Zapadnom Balkanu za sledeću krizu?
Istraživanje „Otpornost biznisa na Zapadnom Balkanu u vremenima nove krize“ pokazuje da su preduzeća do sada prošla kroz pandemiju korona virusa bolje nego što... Kakva je spremnost preduzeća na Zapadnom Balkanu za sledeću krizu?

Istraživanje „Otpornost biznisa na Zapadnom Balkanu u vremenima nove krize“ pokazuje da su preduzeća do sada prošla kroz pandemiju korona virusa bolje nego što se u početku strahovalo. Izgubila su 29 odsto prometa i otpustila devet procenata svoje radne snage, pri čemu je korona kriza posebno teško pogodila sektor usluga sa direktnim kontaktima sa korisnicima i mala i srednja preduzeća.

Ovo je jedan od zaključaka istraživanja koje je predstavljeno na sastanku Strateškog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan u Rimu. Ono ispituje kako su preduzeća u regionu prebrodila oštar pad izazvan korona krizom i koliko su pripremljena za suočavanje sa budućim izazovima, prenosi poslovni portal eKapija.

Rezultati su izvedeni iz izveštaja pod nazivom „Poslovna otpornost u pandemiji i šire“, koji su nedavno inicirali i zajednički objavili EIB, Evropska banka za obnovu i razvoje (EBRD) i Međunarodni monetarni fond (MMF), a koji obuhvata širi region Istočne Evrope i Centralne Azije, navedeno je u saopštenju.

Kako se ističe, ogromna podrška politike pomogla je da se spreče masovni stečaji tako da je samo tri odsto preduzeća u regionu podnelo zahtev za stečaj ili trajno prestalo sa radom.

„Izveštaj pokazuje da su se preduzeća koja su bila uključena u globalne lance vrednosti, ona koja su bila inovativnija u prošlosti, ona koja su bila digitalizovanija i ona sa kvalitetnijim upravljanjem bolje prilagodila tokom pandemije. Proširila su svoje online prisustvo, prešla na rad na daljinu, prilagodila proizvodnju ili efikasnije iskoristila dostupnu podršku politike. Državni programi su igrali stabilizujuću ulogu, ublažavanjem stresa ranjivih preduzeća, kao što su manja preduzeća, samostalne firme i one koje nemaju mogućnost dozvoljenog prekoračenja po računu“, ističe se u saopštenju.

Izveštaj pokazuje da privrede Zapadnog Balkana generalno ulažu više u inovacije nego privrede u širem regionu, iako se taj proces bazira na prilagođavanju postojećih tehnologija koje se uvoze.

„Otvaranje globalne privrede bilo je ključno za omogućavanje tim zemljama da unaprede svoje komparativne prednosti i povećaju svoju konkurentnost. Struktura industrije regiona koji su više integrisani u globalne lance vrednosti pokazuje jasnu usredsređenost na proizvode sa većom dodatom vrednošću, dok oni koji su manje integrisani uglavnom trguju industrijskim proizvodima sa nižom dodatom vrednošću ili sirovinama“, naglašeo je u rezultatima istraživanja.

Izvor: Unsplash.com

Dokazi iz izveštaja ukazuju da trgovinska integracija sa razvijenim zemljama, naročito sa Evropskom unijom, pristup informacijama i znanju kroz učešće u globalnim lancima vrednosti, strana licencirana tehnologija i moderne prakse upravljanja, spadaju u najvažnije elemente za podsticanje inovacija na Zapadnom Balkanu.

Pristup finansijama na Zapadnom Balkanu

Rezultati istraživanja pokazuju da su se finansijski sistemi na Zapadnom Balkanu do sada dobro držali.

„Preduzeća se i dalje u velikoj meri oslanjaju na bankarske kredite kao izvore eksternog finansiranja. Tržišta kapitala su nedovoljno razvijena, a dostupnost preduzetničkog kapitala, privatnog kapitala i lizinga je veoma ograničena. Udeo kreditno sputanih preduzeća na Zapadnom Balkanu znatno je veći kod malih preduzeća, u poređenju sa velikim (16 odsto u odnosu na sedam procenata). Ta kreditna ograničenja rezultat su nedovoljne transparentnosti na strani MSP, kao i ograničenog kapaciteta posrednika u pogledu procene rizika“, ocenjeno je u izveštaju.

Napominje se da će stanje zbog korona krize i uticaja rata u Ukrajini verovatno dodatno sprečavati stabilan pristup finansijskim sredstvima.

„S vremenom će se više kamatne stope pretvoriti u oštrije uslove finansiranja, sa još većom neusklađenošću između tražnje i ponude za kreditima kod MSP. To bi mogao biti problem jer je pristup finansiranju, uključujući dozvoljeno prekoračenje po računu, bio važan izvor otpornosti preduzeća tokom pandemije“, upozorili su autori istraživanja.

Ojačavanje zelene privrede usporeno

Istraživanje je pokazalo da region polako prelazi sa zavisnosti od uglja i nafte na energiju iz obnovljivih izvora (OIE), jačajući svoju energetsku sigurnost. Međutim, do 2018. godine region se u velikoj meri oslanjao na fosilna goriva pomoću kojih je proizvodio tri četvrtine svoje električne energije.

„Nekoliko zemalja i dalje daje velike subvencije da bi potrošačima obezbedile nižu cenu gasa i drugih fosilnih goriva, na taj način usporavajući motivaciju da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Mala i srednja preduzeća (MSP) na Zapadnom Balkanu po pravilu nemaju dovoljno podsticaja za uvođenje ekoloških praksi“, zaključak je istraživanja.

Fizički klimatski rizici već utiču na MSP na Zapadnom Balkanu, tako da je 10 odsto ispitanika u istraživanju prijavilo gubitke usled ekstremnih vremenskih pojava tokom tri godine pre intervjua.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...