Koliko bi moglo da vas košta „neprimereno“ korišćenje rominga na Zapadnom Balkanu?

Savet Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge usvojio je krajem aprila Pravilnik o primeni politike primerenog korišćenja rominga, zajedno sa metodologijom za procenu održivosti ukidanja maloprodajnih dodatnih naknada za roming, a u skladu sa Sporazumom o snižavanju cena rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama u regionu Zapadnog Balkana.

Taj pravilnik upravo je objavljen u Službenom glasniku, i stupa na snagu za osam dana, a između ostalog propisuje da „pružalac usluge rominga može dodatnu naknadu naplatiti ukoliko roming koristite neprimereno“.

Pružaocima usluga ostavljena je i mogućnost uvođenja naknade i u „posebnim i izuzetnim okolnostima“, ukoliko od prihoda od rominga ne može da obezbedi povraćaj ukupnih stvarnih i projektovanih troškova.

Osnovno načelo ovog Pravilnika kaže da pružalac usluga rominga pruža regulisane maloprodajne usluge rominga po domaćim cenama svojim korisnicima rominga koji imaju prebivalište, odnosno boravište u Srbiji ili imaju „stabilne veze“, koje podrazumevaju da često i duže borave u našoj zemlji.

„Bez obzira na bilo koje ograničenje koje se odnosi na potrošnju u domaćem saobraćaju, u slučaju otvorenog paketa za uslugu prenosa podataka, korisnik rominga može tokom povremenih putovanja u regionu Zapadnog Balkana da iskoristi obim saobraćaja maloprodajne usluge prenosa podataka u romingu po domaćoj maloprodajnoj ceni“, ističe se u Pravilniku.

Navode se, međutim, i situacije kada pružalac usluga rominga može da posumnja da se takva usluga koristi neprimereno, kao i mere koje može u tom slučaju da preduzme.

„U cilju sprečavanja zloupotrebe ili neprimerenog korišćenja regulisanih maloprodajnih usluga rominga koje se pružaju po važećim domaćim maloprodajnim cenama, pružalac usluga rominga može…primeniti pravične, razumne i srazmerne kontrolne mehanizme, zasnovane na objektivnim pokazateljima rizika od zloupotrebe ili neprimerenog korišćenja izvan okvira povremenih putovanja u regionu Zapadnog Balkana“, ističe se u Pravilniku.

Objektivni pokazatelji uključuju mere kojima se utvrđuje da li su korisnici imali veću potrošnju u domaćem saobraćaju u odnosu na roming ili da li su više boravili u Srbiji u odnosu na druge posećene ekonomije u regionu Zapadnog Balkana.

„Veća potrošnja u domaćem saobraćaju u odnosu na roming ili duži boravak korisnika rominga u Srbiji u odnosu na druge „posećene ekonomije“ u regionu Zapadnog Balkana tokom utvrđenog perioda posmatranja (četiri meseca) smatraju se dokazom da nema zloupotrebe ili neprimerenog korišćenja regulisanih maloprodajnih usluga rominga“, precizira se u Pravilniku.

„Posećenim ekonomijama“ se, inače, smatraju Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo i Metohija.

Pravilnik sadrži i spisak pokazatelja rizika od zloupotrebe ili neprimerenog korišćenja usluge rominga širom Zapadnog Balkana.

U takve rizike, između ostalih, spadaju i dugotrajna neaktivnost određene SIM kartice, koja je vezana uglavnom ili isključivo za korišćenje u romingu, kao i uzastopno korišćenje više SIM kartica od strane istog korisnika u romingu, ako i situacija kada se utvrdi da se određeni broj SIM kartica organizovano preprodaje licima koja efektivno ne žive ili nemaju stabilne veze u Srbiji, a da bi se omogućilo korišćenje rominga po domaćim cenama.

U mere koje mogu da se sprovedu u slučaju neprimerenog korišćenja rominga spadaju obaveza upozorenje korisnika i primena dodatne naknade.

Pravilnik, naime, daje mogućnost pružaocu usluga da primeni dodatnu naknadu za roming na domaću maloprodajnu cenu za svako dalje korišćenje regulisanih maloprodajnih usluga rominga, ukoliko u roku ne kraćem od 15 dana od datuma prijema upozorenja ne dođe do promene u njegovom obrascu korišćenja, koji bi pokazao stvarnu potrošnju u domaćem saobraćaju ili boravak u Srbiji.

Dodatna naknada za roming ne može biti veća od maksimalne prosečne veleprodajne naknade za pružanje usluga rominga (bez PDV-a), koja za regulisane odlazne i dolazne pozive u romingu i regulisane SMS poruke u romingu ne prelazi 0,032 evra po minutu, odnosno 0,01 evro po SMS poruci, propisao je Pravilnik.

Za regulisanu uslugu prenosa podataka u romingu maksimalna veleprodajna naknada ne prelazi 0,0035 evra po megabajtu, a od 1. januara 2025. godine ne prelazi 0,003 evra po megabajtu i od 1. januara 2026. godine ne prelazi 0,0025 evra po megabajtu.

Zbir domaće maloprodajne cene i maksimalne dodatne naknade za roming ne može biti veći od maksimalne maloprodajne cene za regulisane usluge rominga (bez PDV-a), koja za regulisane odlazne pozive u romingu, regulisane SMS poruke u romingu i regulisanu uslugu prenosa podataka u romingu ne prelazi 0,19 evra po minutu, 0,06 evra po SMS poruci i 0,18 evra po megabajtu.

„Naknada za regulisane dolazne pozive u romingu ne prelazi 0,016 evra po minutu (bez PDV-a)“, stoji u Pravilniku koji je objavljen u Službenom glasniku.

Pružaocima usluge rominga Pravilnik dozvoljava i da u „posebnim i izuzetnim okolnostima“, sa ciljem obezbeđivanja održivosti svog domaćeg modela naplate upute zahtev za odobrenje primene dodatne naknade, i to ukoliko ne mogu da obezbede povraćaj ukupnih stvarnih i projektovanih troškova od prihoda koje ostvaruju pružanjem takve usluge.

U tom slučaju, pružalac usluge može da podnese Regulatoru zahtev za odobrenje primene dodatne naknade za roming, koja se može primeniti samo u meri u kojoj je to neophodno za povraćaj troškova pružanja regulisanih maloprodajnih usluga rominga, uzimajući u obzir važeće maksimalne veleprodajne cene, stoji u Pravilniku koji je objavljen 9. maja u Službenom glasniku, i stupa na snagu za osam dana od objavljivanja.