Kakvi su planovi države za razvoj tržišta kapitala?

Odluka Siniše Krnete da posle osam godina napusti poziciju direktora Beogradske berze odjeknula je u javnosti, ali i otvorila pitanje koji su to naredni koraci koje država planira kada je reč o domaćem tržištu kapitala.

U aktuelnom aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) Vlada Srbije istakla je da nastavlja sa unapređenjem tog tržišta u skladu sa Strategijom razvoja tržišta kapitala, koja je usvojena za period od 2021. do 2026. godine, a u okviru Memoranduma o ekonomskim i finansijskim politikama i merama navode i da se radi na stvaranju „one stop shop“ platforme namenjene potencijalnim učesnicima na tržištu kapitala.

Vlada je, inače, u Memorandumu koji je dostupan na portalu MMF-a, istakla da nastavlja i sa podsticanjem diversifikacije dugoročnih izvora finansiranja, kao i da joj je početni fokus na osnovnim i standardnim (plain vanilla) finansijskim instrumentima, a potom i na složenijim, uključujući pokrivene obveznice.

„Kao što je planirano, ove godine počela je primena novog Zakona o tržištu kapitala kojim se usklađuje regulatorni okvir Srbije sa EU pravnim tekovinama i MiFID II regulativom. Nastavljamo da se fokusiramo i na kompatibilnost važećeg poreskog sistema sa razvojem tržišta kapitala i izvršićemo promene po potrebi“, navela je Vlada Srbije u dokumentu koji je objavljen u okviru prve revizije sprovođenja aranžmana sa MMF-om.

Posebno je istaknuto da se radi na novoj platformi namenjenoj potencijalnim učesnicima na tržištu kapitala, po „one stop shop“ principu, koja bi trebalo da objedini sve relevantne informacije, procese i procedure, podatke i troškove.

„Uz korišćenje principa ‘tri klika’, cilj ove mere je da se olakša pristup svim relevantnim informacijama potencijalnim učesnicima na strani ponude i tražnje“, objašnjeno je u Akcionom planu za sprovođenje Strategije razvoja tržišta kapitala, dok je u Memorandumu za MMF navedeno da bi platforma trebalo da pruži informacije potrebne za investicionu ili odluku o emitovanju hartija od vrednosti.

U martu je, inače, Svetska banka odobrila zajam u iznosu od 27,7 miliona evra (protivvrednost od 30 miliona dolara) za podršku Srbiji u njenim nastojanjima da produbi i dodatno razvije svoje tržište kapitala kroz projekat „Podsticanje dugoročnog finansiranja kroz razvoj tržišta kapitala“.

„Diversifikovani izvori i instrumenti finansiranja, zajedno sa produbljenim finansijskim sektorom, od presudnog su značaja za dugoročni, održiv privredni rast Srbije“, poručio je tim povodom u saopštenju Nikola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Prema njegovim rečima, ovim zajmom pomoći će se Vladi Srbije da realizuje svoju Strategiju za razvoj tržišta kapitala kroz jačanje relevantnih institucija tržišta kapitala i podsticanje pravnih lica da emituju obveznice, uključujući i zelene i tematske.

Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić je, međutim, za Biznis.rs još krajem prošle godine, kada je MMF u saopštenju razvoj tržišta kapitala svrstao među važne reforme i mere u narednom periodu, a Vlada najavila da pregovara sa Svetskom bankom o kreditu upravo u te svrhe, ocenio da je najpre potrebna identifikacija nagomilanih problema na domaćem tržištu kapitala, a zatim i politička volja da se oni reše.

„Glavni problemi domaćeg tržišta su izuzetno visoko nepoverenje tržišnih učesnika jer ne postoji dobra zaštita prava manjinskih akcionara, institucije su više nego slabe, a kvalitetnog tržišnog materijala itekako nedostaje. Prvi korak bi dakle trebalo da bude vraćanje poverenja investitora, ali to se neće desiti tako što se napravi nekakav materijal koji je ‘mrtvo slovo na papiru’. Investitori će znati da cene signale koje bi eventualno država pokazala, ali zasad ih nema“, rekao nam je tada Gujaničić.