Ko će profitirati od ograničenja kamata na stambene kredite?

Odluka Narodne banke Srbije o privremenom ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite doneta je iznenada, i to pošto je centralna banka u javnosti već odbacila mogućnost korišćenja administrativnih mera, što odudara od principa konzistentnog vođenja monetarne politike, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

Pre nešto više od desetak dana, Narodna banka Srbije (NBS) je u odgovoru na medijski upit redakcije Kurira o tome priprema li mere slične državama u okruženju kada je reč o kamatama na stambene kredite odgovorila da „administrativna ograničenja nisu rešenje, da je Srbija tržišna ekonomija i da je NBS aktivnim praćenjem poslovanja banaka i preduzimanjem odgovarajućih mera delovala preventivno, vodeći se interesima građana i privrede“.

„Zlatno pravilo centralnog bankarstva je da kada zvaničnici signaliziraju šta će raditi u bliskoj budućnosti banke sa visokim kredibilitetom i reputacijom ostaju pri tome što je najavljeno, jer su svesne da svako menjanje odluke unosi dodatnu neizvesnost među tržišne aktere, što nikako ne može biti dobro“, objašnjava profesor Đukić za Biznis.rs i naglašava da je dosledno ponašanje izuzetno važno za poverenje u instituciju centralne banke, bilo da je reč o kamatnoj politici ili drugim merama.

Odluka selektivnog karaktera

Kada je reč o najnovijoj odluci NBS o privremenom ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite, ono se odnosi na kredite fizičkih lica vrednosti do 200.000 evra, odobrene zaključno sa 30. julom 2022. godine. U narednih 15 meseci nominalna kamatna stopa na takve kredite ne može biti viša od 4,08 odsto.

„Nesporno je da će ta mera značiti finansijsku relaksaciju građanima koji su se zadužili stambenim kreditima, ali to je odluka selektivnog karaktera, jer se odnosi na jednu grupu korisnika kredita. Selektivne odluke se često pokazuju kao loše, pošto mere monetarne politike moraju da se prostru na celinu finansijskog tržišta kako bi igrači pod dejstvom tih mera menjali svoje ponašanje“, upozorio je Đukić.

Sa druge strane, odluka NBS uticaće na planirane poslovne rezultate banaka. Naš sagovornik, međutim, ukazuje na to da tržište ima odgovor na takve izazove.

„Nikada regulatori administrativnim merama ne mogu da izađu na kraj sa tržišnim akterima, jer će oni uvek tražiti i pronaći druge kanale za uvećanje prihoda kako bi čuvali projektovanu stopu profita“, kaže Đukić.

Isto pravilo, kako ističe, važi i za banke.

„Svaka banka kojoj će profit biti ugrožen ovakvom administrativnom merom tražiće kanale da deo troškova prevali na klijente, gde i koliko bude mogla“, objašnjava Đukić.

Rešenja u državama u okruženju

NBS je objavila reprezentativan primer kredita odobrenog 1. decembra 2021. godine u iznosu od 100.000 evra sa nominalnom kamatnom stopom od 6M EURIBOR + tri odsto, na period otplate od 25 godina, sa efektima primene ograničenja nominalne kamatne stope na nivo od 4,08 odsto.

Rezultat je umanjenje rate sa 694 na 532 evra, odnosno za 23 odsto.

Iza nivoa nominalne stope od 4,08 odsto stoji računica da se radi o prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi sa stanjem na dan 31. jula 2022. godine, uvećanoj za 30 odsto.

Slično rešenje uveliko je na snazi u Hrvatskoj, gde od 1. jula važi limit na kamate od 3,73 odsto, koji se računa tako da „najviša dopuštena kamatna stopa na stambene kredite ne sme biti viša od prosečne ponderisane kamatne stope na dan 1. jun 2023. godine, uvećane za trećinu“, kako je propisala Hrvatska narodna banka.

U Bosni i Hercegovini su entitetske agencije za bankarstvo još prošle godine usvojile odluke o zaštiti korisnika kredita od rasta kamata, i propisale da svaka banka koja želi da podigne kamatu za više od dva procentna poena mora iz svoje dobiti da izdvoji dodatna sredstva na ime kreditnog rizika.