Kovačević: Potvrda kreditnog rejtinga Srbije znači da nije bilo ekonomskog napretka

Agencija Standard and Poor’s (S&P) potvrdila je kreditni rejting Republike Srbije na nivou BB+ uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje. Ocena koju je dobila Srbija označava zadovoljavajuću sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, kao i umeren kreditni rizik.

Konsultant za strane investicije Milan Kovačević kaže da to što je rejting na nivou BB+ potvrđen znači da je ostao isti kao i u prethodnom periodu, a da će eventualno poboljšanje zavisiti od mnogo faktora.

“Da li će kreditni rejting u narednom periodu biti bolji zavisi od celokupnih dešavanja u Srbiji. Ovaj sadašnji rejting ostao je isti iz nekoliko razloga – nije se dogodila neka značajnija promena u primeni prava, nije se dogodila promena u ekonomskom sistemu, kao ni u boljem poštovanju institucija. Sa druge strane, naša ekonomija je u nekom proseku, odnosno nema poseban uspeh, pa je to uticalo na procenu da rejting ostane isti kao što je i bio”, objašnjava Kovačević.

Agencija navodi da bi kreditni rejting Srbije mogao da bude poboljšan ukoliko bi se rast srpske privrede ubrzao iznad očekivanja, a negativne posledice geopolitičke neizvesnosti zadržale pod kontrolom.

Standard and Poor’s u svom izveštaju ocenjuje da je privreda Srbije nastavila da raste solidnim tempom u 2022. godini, da će usporavanje u 2023. godini biti samo kratkotrajno, a nakon toga se očekuje rast od tri odsto u periodu od 2024. do 2026. godine, koji će biti podstaknut poboljšanjem globalnih ekonomskih uslova, domaćim investicijama i potrošnjom.

Takođe, predviđanja agencije su da će srpska ekonomija i u narednom periodu nastaviti sa privlačenjem stranih direktnih investicija koje će prevashodno biti usmerene na finansiranje velikih infrastrukturnih projekata.

“Kreditni rejting jeste jedan od parametara nekoga ko razmatra da ulaže u Srbiju, ali retko se dešava da se samo gleda taj indeks. Obično su saradnje, odnosno ulaganja, već dogovorene, pa im kreditni rejting nije toliko značajna stavka u razmatranju ili nešto što bi moglo da utiče na odluku o investiranju”, ističe konsultant za strane investicije.

Ono što je najbitnije kod određivanja nivoa kreditnog rejtinga, prema rečima našeg sagovornika, jesu uslovi zaduživanja države.

“Kreditni rejting je značajan pri uzimanju kredita jer zemlje koje popravljaju kreditni rejting imaju snižavanje kamatnih stopa na tržištu kredita i obrnuto. Tako za one kod kojih pada rejting poskupljuju krediti”, ocenjuje Milan Kovačević.

U izveštaju agencije navodi se i da je bankarski sektor nastavio uspešno poslovanje, a da su banke ostale profitabilne i likvidne. Nivo problematičnih kredita (NPL) dostigao je istorijski minimum od tri odsto, što je značajno poboljšanje u odnosu na najviši nivo od čak 22 procenta u 2015. godini.

Iz Ministarstva finansija kažu da su procene Standard and Poor’s da će fiskalni deficit dostići 3,3 odsto BDP-a u 2023. godini.

“Nakon 2023. godine Vlada Srbije će se vratiti na svoje konzervativno fiskalno upravljanje i ciljani budžetski deficit od jedan do dva odsto BDP-a. Imajući u vidu projektovane fiskalne izglede, javni dug ostaće stabilan u narednim godinama. Agencija ocenjuje da će doći do njegovog smanjivanja na oko 47 procenata BDP-a do 2026. godine“, navodi se u saopštenju ministarstva.