Kreditna aktivnost srpske privrede slabi, investicioni krediti u padu 20 odsto

Poslednji podaci o poslovanju banaka u Srbiji pokazuju da je kreditna aktivnost privrede u padu, što bi moglo da ukaže na to da se privrednici sve teže bore sa rastućim troškovima zarada, inflacije, cenom zaduživanja i smanjuju očekivanja u pogledu daljeg rasta prihoda.

Novoodobreni krediti privredi u Srbiji su u tri meseca od avgusta do oktobra zabeležili pad u odnosu na isti period prošle godine, i to investicioni krediti od 20 odsto, dok zajmovi za obrtna sredsta beleže blaže smanjenje od šest odsto, kaže za Biznis.rs stručnjak za bankarstvo i finansije Dejan Ćirković.

Kreditna aktivnost privrede, odnosno novo zaduživanje za finansiranje i razvoj poslovanja, prema njegovim rečima, mogu da budu jedan od signala kakva su očekivanja privrednika u narednom periodu.

“Kada se očekuje rast prihoda prvo rastu ulaganja u stalnu imovinu, odnosno investicije u obrtna sredstva i zalihe. Tek nakon toga dolazi očekivani rast prihoda”, objašnjava Ćirković, koji je partner u kompaniji Virtus Partners.

Trenutni podaci, međutim, pokazuju da dolazi do smanjenja tražnje za investicionim i kreditima za obrtna sredstva, što dalje ukazuje i na skromnija očekivanja privrednika u pogledu daljeg rasta prihoda.

“Kada se ovi podaci ukrste sa skromnom naplatom PDV-a, koja prema aproksimacijama raste tri odsto ove godine, i značajno većom naplatom poreza i doprinosa na zarade koja raste oko 13 odsto, slika postaje još jasnija”, navodi on i dodaje da sve to ide u prilog prognozama da će rast biti teže ostvariv, a sa druge strane nužan zbog bržeg rasta troškova.

Treći kvartal doneo pad od 3,6 odsto

Trendovi u kreditnoj aktivnosti NBS pokazuju da je u trećem kvartalu obim novoodobrenih kredita privredi iznosio 326,8 milijardi dinara, što je za 3,6 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Privreda se nešto više zaduživala uzimanjem kredita u evrima, vođena verovatno nižim troškovima jer su krediti u toj valuti blago pojeftinili, dok su zajmovi u dinarima blago poskupeli.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi povećana je u periodu od jula do septembra za 0,1 p.p, na 6,6 odsto, čemu je doprineo rast kamatnih stopa na kredite za likvidnost i obrtna sredstva na 6,6 odsto sa 6,3 odsto koliko su iznosile u drugom kvartalu. S druge strane, smanjene su kamatne stope na investicione kredite za 0,2 p.p, na 7,1 odsto, a na ostale nekategorisane kredite za 0,4 p.p, na 6,6 procenata.

U istom periodu prosečna ponderisana kamatna stopa na nove zajmove privredi u evrima i evroindeksirane kredite smanjena je za 0,2 p.p, na 4,7 odsto uz smanjenje kamatnih stopa na kredite svih namena.

NBS je, podsetimo, prošle nedelje odlučila da referentnu kamatnu stopu ostavi na nepromenjenom nivou od 5,75 odsto koliko iznosi još od septembra prošle godine pa nije realno očekivati da će po tom osnovu padati cena zaduživanja za privredu. Potez u tom pravcu mogle bi da naprave banke koje bi internim uštedama mogle da naprave prostora za nešto povoljnije ponude kredita privredi.

U prilog tome ide i podatak iz oktobarske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka koji pokazuju da su banke u trećem kvartalu ove godine ublažile kreditne standarde za privredu. Ublaženi su standardi za dinarske kredite i dužih i kraćih ročnosti, kao i za dugoročne devizno indeksirane kredite.

Na ublažavanje standarda uticali su niži troškovi izvora za kredite i posebne kampanje kod pojedinih banaka a slično ublažavanje standarda banke očekuju i u poslednjem ovogodišnjem tromesečju.

Profiti kompanija pod sve većim pritiskom

Dejan Ćirković smatra da će u narednom periodu rasti pritisak na profite preduzeća i da će sve veći značaj imati sistemsko upravljanje finansijama, odnosno bolje rezultate će imati oni sa starteškim pristupom kontroli troškova i nagrađivanju učinka.

“Firme bez jasnog merenja učinka i doprinosa konačnom rezultatu će nastaviti da gube novac kroz brojne sitne pukotine koje će postajati češće i veće, i biće ih sve teže pokriti rastom prihoda. A problemi se vrlo verovatno neće zaustaviti samo na profitu, već će se preliti i na novčane tokove”, ocenjuje Ćirković.

Rast BDP-a zemlje direktno zavisi od performansi privrede, pa bi se slabiji učinak kompanija direktno odrazio na privredni rast. Podsetimo, rast privrede bi prema poslednjim projekcijama NBS-a trebalo da bude 2,1 odsto u ovoj godini, dok srpska centralna banka za sledeću godinu predviđa rast BDP-a od 3,5 odsto.

Postoje, međutim, rizici koji će se po svemu sudeći preneti i na sledeću godinu.

Ekonomisti Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) revidirali su nedavno naniže projekcije rasta ukupne industrijske proizvodnje za ovu godinu na svega 1,6 odsto, navodeći da problem poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) direktno negativno utiče na rezultate celokupnog sektora.

Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih deset meseci ove godine međugodišnje uvećan za oko dva odsto, a ključni izvor rasta je sektor industrije, uprkos činjenici da problem u poslovanju NIS-a direktno potkopava rezultate celokupnog Prerađivačkog sektora i šire industrije, navodi se u decembarskom izdanju MAT-a.