Kriza ne utiče na broj internet radnika u Srbiji, sve više angažovanih frilenserki

Velika poslovna neizvesnost i restriktivne ekonomske politike koje sprovode vlade širom sveta, sa ciljem stabilizacije ekonomskih prilika usled rastuće inflacije, nestabilnosti izazvane ratom u Ukrajini i geopolitičkih tenzija, kreiraju velike rizike za gig radnike. Ipak, i najnovije merenje Gigmetra pokazuje da je srpsko tržište online rada vrlo otporno i atraktivno, uprkos brojnim faktorima koji gig rad čine izazovnim.

Prema najnovijim podacima, ukupna populacija frilensera porasla je za jednu petinu u odnosu na prethodno merenje, čime je nastavljen dvocifreni rast u postpandemijskom periodu. Takođe, rezultati istraživanja Gigmetra pokazuju da je oko 41 odsto radnika koji su prvi put dobili posao bile žene.

Nov je i podatak da u 28 gradova u Srbiji živi i radi 83,5 odsto ukupne populacije gig radnika. Najviše ih je u četiri administrativna centra (75 procenata).

Frilenseri zainteresovani za klasičan radni odnos

Odnedavno Upwork, koji je najpopularnija globalna digitalna platforma u regionu, nudi mogućnost da internet radnici označe da li su zainteresovani za uspostavljanje klasičnog (ugovornog) radnog odnosa.

U slučaju Srbije, 27 odsto aktivnih gig radnika na ovoj platformi iskazalo je spremnost za ovakvu vrstu poslovnog odnosa. Pritom, naročito je interesantno da su upravo radnici sa najvišim prosečnim zaradama (20 američkih dolara po satu) skloniji ovakvoj vrsti angažmana.

“S obzirom na to da je reč o novoj opciji koju je ponudila ova platforma, biće zanimljivo pratiti koliko frilensera iz Srbije će u budućnosti biti zainteresovano za ovu mogućnost i nastavak rada sa klijentima van platforme”, ocenjuju iz Centra za istraživanje javnih politika.

Podaci Gigmetar istraživanja pokazuju visok nivo koncentracije online radnika u gradovima, što predstavlja stabilnu karakteristiku srpskog tržišta gig rada.

Prema rečima predstavnika Centra za istraživanje javnih politika, veliki broj frilensera u gradovima potencijalno može ostaviti posledice po ravnomerniji razvoj, jer povećana urbanizacija u velikim centrima vodi smanjivanju tražnje za lokalnim uslugama u manjim mestima.

U regionima Beograda i Vojvodine skoncentrisan je ubedljivo najveći broj ove vrste radnika (67,5 odsto ukupne gig populacije). Interesantno je da su svi gradovi doživeli rast udela u odnosu na prethodno merenje, a najviše grad Beograd u kojem živi i radi 40,6 odsto ukupne gig populacije. Sledi Novi Sad sa 13,1 odsto, pa Niš sa 8,3 procenta.

Pored administrativnih centara, u najnovijem merenju u devet gradova zabeležena je populacija frilensera koja prevazilazi jedan odsto. To su Kraljevo, Kruševac, Čačak, Leskovac, Subotica, Pančevo i Zrenjanin, gde su slični rezultati zabeleženi i u prethodnom merenju.

Oblast multimedije i kreativnih usluga i dalje je dominantna i privlači više od trećine populacije frilensera – 35,3 odsto. Rast broja radnika zabeležen je u dve profesije – marketing i prodaja i profesionalne usluge, dok je broj radnika u ostalim oblastima stagnirao ili neznatno opao.

Povećanje broja gig radnika koji su aktivni u oblasti prodaje i marketinga odražava globalnu tendenciju promene poslovnih modela kompanija koji se kreću ka sve većem značaju digitalnog marketinga i prodaje.

S druge strane, rast broja frilensera u oblasti profesionalnih usluga predstavlja kvalitativno unapređenje strukture gig radnika, odnosno povećanje ponude radne snage sa sofisticiranim veštinama koje su, uz to, i najbolje plaćene.