Lasta skinuta sa spiska za privatizaciju, u toku aktivnosti oko UPPR

Ministarstvo privrede objavilo je ažurirane podatke za 2025. godinu kada je reč o kompanijama koje su u postupku analize i pripreme za objavljivanje javnog poziva za privatizaciju.

Na toj listi više nije Saobraćajno preduzeće Lasta – objavljivanje javnog poziva, kako je navedeno, nije moguće pošto su u Lasti „u toku aktivnosti vezane za Unapred pripremljeni plan reorganizacije“ (UPPR).

Saobraćajno preduzeće Lasta ponovo se našlo u centru pažnje javnosti krajem prošlog meseca, kada je Grad Beograd na dnevni red Skupštine koja je održana 25. decembra stavio predlog Odluke da prestonica jednostrano raskine ugovor sa prevoznicima ASP Strela Obrenovac i Strela Ub, Lasta i Lastra, vredan oko 598 miliona evra.

Zaposleni u Lasti su dan uoči te sednice obustavili rad, da bi potom, kako je saopštila ta kompanija, na sastanku u Ministarstvu privrede „zajedničkim delovanjem Kabineta predsednika Vlade i Ministarstva privrede, uz bezrezervnu podršku predsednika Srbije i predsednika Vlade“ bilo dogovoreno sa nadležnim organima Grada Beograda da se ne sprovodi jednostrani raskid Ugovora o javno-privatnom partnerstvu.

To je rešilo „gorući problem“ prevoza u opštinama Sopot, Grocka, Barajevo, Lazarevac, Mladenovac i Obrenovac, ali zvanično nije bilo poznato šta je dogovoreno kada je reč o budućnosti Laste, koja je 2023. godinu završila sa neto gubitkom od 566 miliona dinara.

Indikativan je, međutim, deo saopštenja u kome stoji da je na sastanku u Ministarstvu privrede „dato obećanje od strane Kabineta predsednika Vlade i Ministarstva privrede da će i ostali zahtevi radnika, reprezentativnih sindikata i rukovodstva Laste biti ispunjeni u najkraćem i razumnom roku“.

Radi se o upravo o zahtevima koji se tiču budućeg poslovanja, uključujući smenu Nadzornog odbora i izbor generalnog direktora, obezbeđivanje kredita za nabavku novih autobusa i omogućavanje zaključenja ugovora o usluzi javnog prevoza u Smederevu, Smederevskoj Palanci, Staroj Pazovi, Inđiji i Aranđelovcu.

SP LASTA AD BEOGRAD

Autoput Beograd-Niš 4, 11050, BEOGRAD (ZVEZDARA), Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (EUR):
64.348.458,74 (2023)

Broj zaposlenih:
2018 (2023)

Više poslovnih informacija

Sudeći prema objavi Ministarstva privrede, može se zaključiti da je država trenutno sklonija da pitanje Laste reši kroz UPPR nego privatizaciju. Lasta je skinuta sa spiska kompanija za koje bi država potencijalno mogla da potraži kupca ove godine i stavljena je napomena da su „u toku aktivnosti u vezi sa UPPR-om“.

To se uklapa sa nezvaničnim saznanjem Blica, objavljenim u oktobru prošle godine, da je rok za aktivnosti vezane za izradu UPPR-a u Lasti pomeren sa 26. decembra na kraj januara ove godine, kada bi trebalo da se nađe u proceduri, kao i da bi „posle Božića“ trebalo da se održi i Skupština akcionara Laste.

UPPR je, inače, regulisan Zakonom o stečaju, gde se definiše u okviru postupka reorganizacije, koji se sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo.

„Reorganizacija se sprovodi prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pisanoj formi. Plan reorganizacije može se podneti istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka ili nakon otvaranja stečajnog postupka u skladu sa ovim zakonom. Ako se plan reorganizacije podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka njegov naziv se menja u Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR), a sadržina i postupak koji se na njega primenjuje određuju se u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se to pitanje uređuje“, ističe se u Zakonu o stečaju.

Lasta, međutim, trenutno nije u blokadi, što je jedan od uobičajenih, ali ne i sigurnih „znakova“ da bi neka kompanija mogla da se nađe u predstečajnom ili stečajnom postupku.

Podsetimo da su Grad Beograd i Lasta početkom prošle godine bili akteri uzbudljivih dešavanja na domaćoj berzi, kada je prestonica izašla iz vlasništva ovog saobraćajnog preduzeća, i to za 560 dinara po akciji, odnosno za ukupno 145,26 miliona dinara, koliko je kupac koji stoji iza zbirnog računa u Erste banci platio za ukupno 264.116 akcija. Akcijom Laste danas se trguje po skoro upola nižoj ceni – za samo 290 dinara.

Lasta, inače, nema većinskog vlasnika – najveći paket od 29 odsto kapitala je kod Akcionarskog fonda, 16,77 odsto akcija ima Zbirni račun u Erste banci, država Srbija poseduje 13,77 procenata, a Republički PIO fond 7,88 odsto kapitala.

Još 5,92 odsto akcija ima PIO Fond RS, a svi ostali akcionari nemaju pakete veće od 2,7 odsto, koliko poseduje Nacionalna služba za zapošljavanje.