Lokalnim samoupravama ograničen rast tekućih prihoda na dva odsto u 2027.

Srbija u 2027. godinu ulazi sa planom ubrzanja privrednog rasta, očuvanja makroekonomske stabilnosti i postepenog smanjenja javnog duga, dok će gradovi i opštine morati pažljivo da planiraju svoje budžete, navodi se u Uputstvu za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2027. godinu koje je objavilo Ministarstvo finansija.

Prema smernicama, ukupni tekući prihodi lokalnih samouprava moći će da budu planirani u iznosu koji je najviše dva odsto veći od utvrđene osnovice, uz stroga pravila o tome koji se prihodi mogu uzeti u obzir.

Ovakav pristup deo je šire fiskalne politike čiji je cilj da se javne finansije održe stabilnim u uslovima sve izraženije globalne neizvesnosti. Geopolitičke tenzije, poremećaji u trgovinskim i energetskim tokovima, skuplji transport i finansiranje, kao i oscilacije na međunarodnim tržištima, postaju trajni rizici za svetsku ekonomiju. Zbog toga se od ekonomske politike očekuje da obezbedi dovoljno prostora za reagovanje na moguće spoljne šokove.

Srbija je, uprkos usporavanju privredne aktivnosti tokom 2025. godine, sačuvala makroekonomsku i finansijsku stabilnost, navodi se u dokumentu. Nakon rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,7 odsto u 2023. i 3,9 odsto u 2024. godini, privredni rast je prošle godine usporio na dva odsto, pre svega zbog povećane neizvesnosti i slabije domaće i inostrane tražnje.

Ipak, inflacija je stabilizovana, nezaposlenost je ostala niska, a finansijski sistem stabilan. Prvi pokazatelji za 2026. godinu ukazuju na oporavak privredne aktivnosti, pri čemu je realni rast BDP-a u prvom kvartalu, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosio tri odsto međugodišnje.

Rast BDP-a od 4,5 odsto u 2027. godini

Srednjoročni plan ekonomske politike predviđa ubrzanje privrednog rasta sa oko tri odsto u 2026. na približno 4,5 odsto u 2027. godini. Istovremeno, cilj je da se očuva stabilnost cena i nastavi smanjivanje javnog duga u odnosu na veličinu ekonomije.

Fiskalna disciplina ostaje jedan od ključnih oslonaca ekonomske politike. Budžetski deficit planiran je na oko tri odsto BDP-a u 2026. i 2027. godini, dok se u 2028. i 2029. očekuje njegovo smanjenje na 2,5 odsto BDP-a. Prema projekcijama, ovakav okvir trebalo bi da omogući da učešće javnog duga u BDP-u do kraja srednjoročnog perioda padne ispod 40 odsto.

Istovremeno, država planira da zadrži visok nivo javnih investicija, koje bi u proseku trebalo da iznose 6,3 odsto BDP-a godišnje. Poseban naglasak stavljen je na efikasnije upravljanje kapitalnim projektima, jačanje kontrole i veću transparentnost trošenja javnog novca.

Među prioritetima ostaju i energetska sigurnost, kontrola javnog duga, unapređenje institucija i nastavak reformi u procesu približavanja Evropskoj uniji.

Osnovica prihodi iz četvrtog kvartala plus 6,8 odsto

Za gradove i opštine najvažnije pravilo odnosi se na planiranje ukupnih tekućih prihoda za 2027. godinu. Lokalna vlast moraće da utvrdi realnu osnovicu, a tek na tako izračunat iznos moći će da primeni dozvoljeno povećanje od najviše dva odsto. Osnovicu će činiti prihodi ostvareni u četvrtom kvartalu 2025. godine, uvećani za 6,8 odsto, kao i prihodi ostvareni u prva tri kvartala 2026. godine.

Međutim, nije dovoljno samo sabrati sve evidentirane uplate. Lokalne samouprave moraće da vode računa o tome da li su prihodi ostvareni uobičajenom dinamikom ili su posledica jednokratnih i vanrednih okolnosti.

Tako se u osnovicu ne bi uključivali prihodi koji ne predstavljaju pouzdan pokazatelj redovnog priliva novca. To se, između ostalog, odnosi na sredstva dobijena iz tekuće budžetske rezerve Republike Srbije, kao i na naplatu zaostalih potraživanja iz ranijih godina, poput starih poreskih dugovanja, neplaćenih zakupnina i drugih ranijih obaveza.

Tek nakon takvog razgraničenja lokalna vlast može da izračuna maksimalni dozvoljeni obim tekućih prihoda za 2027. godinu.

Ministarstvo finansija određuje limite za gradove i opštine

Limiti za planiranje prihoda biće utvrđeni u posebnoj tabeli koju će Ministarstvo finansija dostaviti svakoj jedinici lokalne samouprave nakon isteka trećeg kvartala 2026. godine.

Gradovi i opštine imaće rok od sedam dana od prijema tabele da provere dostavljene podatke i pisanim putem obaveste Ministarstvo finansija o eventualnim nepravilnostima ili neslaganjima. Ukoliko u predviđenom roku ne dostave primedbe, smatraće se da su saglasni sa utvrđenim limitima.

Ipak, ograničenje ne znači da lokalni budžeti neće moći da se koriguju tokom godine. Ako se tokom 2027. pokaže da će stvarno ostvareni prihodi premašiti prvobitno planirani limit, lokalne samouprave moći će da izvrše korekciju kroz rebalans budžeta ili povećanjem prihodnih aproprijacija, u skladu sa zakonom.

Za korekciju putem rebalansa biće neophodno da prethodno pribave saglasnost Ministarstva finansija na nacrt izmenjenog budžeta, pre nego što ga upute skupštini grada ili opštine na usvajanje.

Stroža pravila za transfere, donacije i prodaju imovine

Posebna pravila predviđena su za planiranje transfera iz republičkog budžeta. Nenamenski transferi planiraju se u istom iznosu koji je određen Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu.

Oprez je predviđen i kod planiranja prihoda od donacija. Prihodi i rashodi po ovom osnovu, koji se evidentiraju kroz izvore finansiranja 05 i 06, treba da se planiraju restriktivno, odnosno samo kada iz potpisanog ugovora ili sporazuma jasno proizlazi da će sredstva biti realizovana ili preneta tokom 2027. godine.

Sličan princip primenjivaće se i na primanja od prodaje nefinansijske imovine. Gradovi i opštine moći će da ih uključe u budžetske planove samo ako postoji realna izvesnost da će prodaja biti realizovana u toku 2027. godine. Kao potvrda očekivanog prihoda služiće zaključen ugovor ili drugi odgovarajući akt kojim je utvrđen rok realizacije.

Cilj ovih pravila je da se spreči precenjivanje budžetskih prihoda i da se rashodi planiraju na osnovu sredstava čija je naplata dovoljno izvesna.