Loši međuljudski odnosi mogu da ugroze opstanak kompanije

Iscrpljenost, nervoza, zabrinutost, stres, ali i manjak koncentracije ili razdražljivost – sve su to signali koji mogu da ukažu da radnik pati od burnout-a ili sindroma izgaranja na poslu.

To ne samo da može da dovede do ozbiljnih posledica po mentalno i fizičko zdravlje zaposlenih, već ukazuje poslovnom okruženju na lošu ili neadekvatnu poslovnu kulturu, što može da ugrozi opstanak kompanije, upozorava u razgovoru za Biznis.rs Sandra Rapo, konsultantkinja i autorka radionice „Formula za non-burnout“.

Naša sagovornica provela je 29 godina karijere u devet uspešnih domaćih i multinacionalnih kompanija u kojima je bila u top menadžmentu. U jednom trenutku je i sama osetila simptome sagorevanja na poslu.

„Tokom rada u okviru employment wellbeing programa koji sam kreirala, shvatila sam da je koren problema u lošim međuljudskim odnosima, bilo da se radi o poslovnoj kulturi postizanja ciljeva po svaku cenu, neadekvatno formiranim timovima, nerealnim očekivanjima kako od zaposlenih tako i od menadžmenta, ali i rokovima koji su ispred njih postavljeni. Ovako postavljena poslovna konstelacija, na dugi rok, čak i najkvalifikovanije i najotpornije zaposlene uvodi u burnout„, objašnjava Sandra Rapo.

Istraživanja širom sveta odavno su ukazala na to da socijalna dinamika na poslu, poput neprijatnih i napetih odnosa sa kolegama i nadređenima, može da izazove sindrom izgradnja – a da isto važi za nedostatak podrške ili priznanja za postignute rezultate i trud.

Na pojavu burnouta može uticati i loša komunikacija unutar kompanije i osećaj da zaposleni nije deo procesa donošenja odluka.

„Od polaznika na svojim radionicama najčešće čujem da ih muči osećaj konstantnog pritiska, beznađa i stresnog stanja zbog više spoljnih faktora na koje smatraju da ne mogu da utiču: nepravde na poslu (nepotizam, promovisanje pojedinaca bez zasluge…), nedovoljno jasno iskomuniciran opis posla i uloga u timu od strane nadređenih, neadekvatna komunikacija između kolega u timu, nedostatak podrške menadžera na ljudskom i profesionalnom nivou, kao i izostanak materijalnih i nematerijalnih nagrada u vidu bonusa za izvanredno postignute rezultate“, ističe naša sagovornica.

U to ubraja i preveliki obim posla u nerazumnom vremenskom roku, grižu savesti zaposlenih što nisu više sa svojom porodicom, kao i osećaj da su dehumanizovani i da su samo jedan broj u excel tabeli HR službi.

„Ako tome dodamo i elemente mobinga koje su u praksi prisutni, možete razumeti potrebu za prevencijom mentalnog i fizičkog zdravlja kako bi se predupredio i izbegao sindrom sagorevanja na poslu. Na taj način će poslodavci zadržati svoj najvažniji resurs – stručne i kvalifikovane zaposlene do kojih, kako praksa pokazuje, nije jednostavno doći“, objašnjava Rapo.

Tome u prilog ide i analiza Američkog udruženja psihologa (APA), koja kaže da zaposleni koji doživljavaju sagorevanje na radnom mestu imaju za 57 odsto viši rizik od odsustva sa posla duže od dve nedelje zbog bolesti, čak 180 odsto povećan rizik od razvoja depresivnih poremećaja, za 84 odsto viši rizik od dijabetesa tipa 2 i za 40 odsto viši rizik od razvijanja povišenog pritiska.

Dennis P. Stolle, viši direktor primenjene psihologije APA, sumirao je posledice sa kojima mogu da se suoče poslodavci koji ne prepoznaju na vreme da imaju problematične prakse u okviru kompanije.

„Kada radnici pate od sindroma izgaranja, njihova produktivnost rada opada, mogu postati manje inovativni i veća je verovatnoća da će praviti greške. Ako se ovo proširi po celoj organizaciji, to može imati ozbiljan negativan uticaj na produktivnost, kvalitet usluga i poslovni rezultat„, istakao je Stolle.

Sandra Rapo u tom smislu ukazuje i na istraživanje koje je nedavno objavio magazin Fortune. Radi se o rezultatima Galupove ankete za West Health, organizaciju koja se bavi zdravstvenom zaštitom i izazovima starenja.

Naša sagovornica ukazuje na razliku u stavovima starijih i mlađih generacija prema aspektu zaštite mentalnog zdravlja, koje je ključ za borbu protiv sindroma iscrpljenosti.

“Tema mentalnih bolesti možda više nije tabu kao što je bila pre pola veka, ali 70 odsto ispitanika smatra da društvo na ljude sa mentalnim zdravstvenim problemima gleda negativno. Dok su generacije X i Y i dalje rezervisane za sticanje novih znanja i rad na sebi kako bi izbegli sagorevanje na poslu, generacija Z očekuje od države i poslodavaca da im pomogne u edukaciji kako ne bi doživeli burnout“, objašnjava Sandra Rapo.

Njena poruka je zato da je edukacija zaposlenih ključ u prevenciji sindroma izgaranja i da je na menadžmentu i HR službama da otvore vrata praksama koje donose dobrobit zaposlenima.

„Danas se uspešne kompanije na tržištu izdvajaju od konkurencije ne samo po kvalitetu zaposlenih, već i po načinu na koji se prema njima ophode“, zaključila je Sandra Rapo.