Međugodišnja inflacija u januaru dostigla 15,8 odsto

U Srbiji je u januaru ove godine mesečna inflacija iznosila 1,4 odsto, a međugodišnja 15,8 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku, i potvrdio podatak iz Izveštaja o inflaciji Narodne banke Srbije da je u 2022. godini rast potrošačkih cena u odnosu na 2021. godinu iznosio 11,9 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u januaru 2023. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (3,5 odsto), alkoholna pića i duvan (2,5 odsto), hrana i bezalkoholna pića (1,6 odsto), oprema za stan i tekuće održavanje (1,3 odsto), rekreacija i kultura (jedan odsto), restorani i hoteli (0,6 odsto), zdravlje (0,2 odsto) i komunikacije (0,1 odsto), prenela je agencija Beta.

Pad cena je zabeležen u grupi transport (0,6 odsto).

Podsetimo da je Narodna banka Srbije (NBS) u februarskom Izveštaju o inflaciji navela da očekuje da će inflacija ostati povišena u prvom tromesečju ove godine zbog visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda, kao i rasta cene struje i gasa.

„Nakon toga, naći će se na opadajućoj putanji uz znatniji pad u drugoj polovini godine i uz povratak u granice cilja sredinom 2024. godine. To je ranije nego što smo očekivali u prethodnoj projekciji“, rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković na konferenciji za novinare povodom predstavljanja Izveštaja.

Analitičari NBS razradili su i tri scenarija projekcije prosečne inflacije za ovu godinu, koja bi, u zavisnosti od visine troškovnih pritisaka, mogla da se kreće od 11,3 do 13,4 odsto.

Vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar je za Biznis.rs ocenio da bi inflacija u Srbiji u 2022. godini verovatno bila i veća da vlada nije vodila politiku ograničavanja rasta cena gasa i električne energije, i dodao da će inflatorni pritisci u našoj zemlji u nastupajućem periodu biti prisutni iz više razloga.

„Najpre, cene struje i gasa koju plaćaju domaćinstva direktno ulaze u obračun inflacije. Osim toga, poskupljenje energije za privredne subjekte će izazvati rast troškova njihovog poslovanja što će se preliti na cene čitavog niza finalnih proizvoda i usluga koje građani kupuju. Кonačno, treba imati u vidu da će naša država i u toku 2023. godine morati dodatno da se zadužuje kako bi obezbedila jeftinu energiju, a cenu toga ćemo plaćati u budućnosti, kroz otplatu zajmova“, zaključio je Molnar, koji je i direktor Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).