Mini bankarska kriza, potresi na tržištu nafte, visoka bazna inflacija – da li će opet rasti kamate?

U proteklih mesec dana ključne centralne banke sveta morale su pažljivo da žongliraju između očekivanja javnosti, uznemirene kratkotrajnom nestabilnošću u finansijskom sektoru, i potrebe za zauzdavanjem inflacije, da bi se poslednjih dana marta tom „miksu“ pridružila i najava članica OPEC+ da će dodatno smanjiti proizvodnju, što je momentalno izazvalo globalni rast cene sirove nafte.

Kako će na sve to reagovati Narodna banka Srbije (NBS) koja u četvrtak, 6. aprila, donosi odluku o daljem kretanju referentne kamatne stope?

Dekan FEFA fakulteta Milan Nedeljković na početku razgovora za Biznis.rs ističe da trenutne promene u ceni nafte na svetskom tržištu ne bi trebalo da utiču na baznu inflaciju, koja je u centru aktivnosti svih centralnih banaka koje se bave ciljanjem inflacije.

„Tako će biti dok ne bude prelivanja cena sirove nafte na cene ostalih proizvoda“, objasnio je Nedeljković povodom najnovijih dešavanja na globalnim berzama na kojima se cena sirove nafte Brent u utorak kretala oko 85,5 dolara za barel, dok je poslednjeg dana marta koštala ispod 80 dolara.

Odluka Narodne banke Srbije o visini referentne kamatne stope, koja je trenutno na nivou od 5,75 odsto, zavisiće i od dešavanja u evrozoni.

„Sa jedne strane, posle povišenog stresa u bankarskom sektoru tokom marta i dalje postoji jedan nivo neizvesnosti koji je prisutan na finansijskim tržištima, što onda potencijalno može destimulativno da utiče na inflaciju, u smislu manje zainteresovanosti banaka za kreditiranje. To može uticati na smanjenje inflatornih pritisaka. Sa druge strane, bazna inflacija je i dalje visoka, što je i dovelo do poslednje odluke Evropske centralne banke (ECB) o povećanju ključnih kamatnih stopa“, ističe Milan Nedeljković.

On takođe podseća da će naredna odluka o kamatnim stopama ECB biti objavljena 4. maja, a da je poslednji sastanak održan u pomalo nezgodnom trenutku, usred krize sa švajcarskom bankom Credit Suisse.

„Dobro je da je tada poslata poruka da je inflacija i dalje u fokusu Evropske centralne banke, kao i da ECB veruje u sigurnost bankarskog sistema. Signalni efekat povećanja ključnih kamatnih stopa je u tom trenutku bio izuzetno važan“, ocenio je Nedeljković za Biznis.rs.

ECB je, inače, na sastanku 16. marta podigla tri ključne kamatne stope za po 50 baznih poena, uz predviđanje da će inflacija još dugo ostati previsoka.

Nedeljković takođe ukazuje da je ECB najavom da će ubuduće „podizati kamatne stope uz uzimanje u obzir ostalih kretanja“ dala sebi prostora da održi svoj kredibilitet i ako do majskog sastanka procene da je dovoljan niži rast kamatnih stopa ili čak njihovo zadržavanje na istom nivou.

Kada je reč o prelamanju ukupne situacije na domaći teren, naš sagovornik naglašava da se suočavamo sa istim izazovima kao i ECB i Fed, a to je da ukupni inflatorni pritisci slabe, ali da bazna inflacija raste.

„I kod nas je bazna inflacija na visokom nivou, dok najsvežiji statistički podaci pokazuju da je industrijska proizvodnja u februaru 2023. godine veća za 1,9 odsto u odnosu na februar 2022. godine, dok je u odnosu na prosek 2022. manja za 4,8 odsto. Takođe, što je možda i veće iznenađenje, u februaru je zabeležen pad vrednosti prometa u maloprodaji u stalnim cenama od 3,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je negativan signal i indikator koji treba pratiti“, upozorio je dekan FEFA fakulteta.

Uzimajući sve to u obzir, on očekuje da će NBS svakako nastaviti sa zaoštravanjem monetarne politike povećanjem kamatne stope za barem 50 baznih poena do kraja prvog polugodišta.

„Ne bih, međutim, isključio ni mogućnost da se sa podizanjem referentne kamatne stope ‘sačeka’ u aprilu, pa da se za zatezanjem monetarne politike nastavi od majske sednice Izvšnog odbora NBS“, zaključio je Milan Nedeljković u razgovoru za Biznis.rs.