Kako je Trampova odluka uticala na nastanak nove bankarske krize

Bankrot američke Banke Silicijumske doline (SVB) i spasavanje švajcarskog bankarskog velikana Credit Suisse za sada su najvažniji zaključci najnovije svetske krize banaka. Američka ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen) izjavila je da nema opasnosti od daljeg prelivanja efekata krize, dok su slična saopštenja došla i iz Evrope, uključujući Evropsku centralnu banku i Narodnu banku Srbije.

U međuvremenu, Federalne rezerve su nastavile da podižu kamatne stope (za 25 baznih poena) uprkos pojedinim spekulacijama da se ovog meseca neće odlučiti na takav potez, ili da će barem najaviti prestanak podizanja ključnih kamata ove godine. No, to se nije dogodilo i monetarna politika najveće ekonomije sveta naizgled je nastavila po starom.

Poznati broker i berzanski analitičar Vladimir Đukanović, koji je u domaćoj javnosti poznat kao “srpski vuk sa Wall Streeta”, komentariše za Biznis.rs uzroke i posledice bankarske krize koja već tri nedelje plaši čitav svet. On se ne slaže sa zajedničkom konstatacijom najvažnijih svetskih, pa i srpskih, nadležnih finansijskih institucija da se “situacija smirila i da je pod kontrolom”.

“Teško je očekivati da će baš izaći i reći da je situacija katastrofalna, kako ne bi izazvali paniku, ali reći da je sve u redu je čista laž. Stvarnost je takva da je situacija jako loša, a fundamentalni problem opet predstavlja regulativa, baš kao i 2008. godine”, konstatuje Đukanović.

Kako objašnjava naš sagovornik, tada je problem radikalno rešen u SAD, pa je slično rešenje preneseno kasnije i na Evropu, koja je ipak dosta sporije reagovala. Suština je bila u takozvanoj Frank-Dodd regulativi, koja je zahtevala da velike banke ubuduće moraju da prolaze mnogo rigoroznije stres-testove na redovnom nivou, kako bi se ispitivala njihova stabilnost i sposobnost reakcije na krize iz različitih scenarija.

Banke u Sjedinjenim Američkim Državama su od tada smatrane velikim ukoliko bi njihov kapital prevazilazio 50 milijardi dolara. Međutim, Donald Tramp (Donald Trump) je za vreme svog mandata na poziciji predsednika SAD promenio ključnu regulativu.

“Tramp je pristao na nagovore svojih prijatelja iz bankarskog sektora i povećao granicu za definisanje velikih banaka na čak 250 milijardi dolara, time značajno smanjujući broj banaka koje su u obavezi da prolaze kroz redovne stres-testove. Kada se pogleda SVB – imala je kapital od oko 209 milijardi dolara, a bila je veoma glasna da se promeni pomenuta regulativa 2017. godine. Sada je propala”, ističe Đukanović, i dodaje da ni najavljena pomoć američkog finistarstva finansija nije dobra, jer je selektivna i doneta “preko reda”, odnosno mimo zakona.

Kako će se sve to odraziti nadalje na čitav svet i da li ipak postoji mogućnost od negativnog domino efekta, iako nas zvaničnici uveravaju da je nema jer je “jako malo banaka bilo izloženo poslovanju sa SVB i ostalim kompromitovanim bankama”?

“Bankarski sektor je sada na globalnom nivou daleko uvezaniji nego što je ikada bio. Ako kleca SAD, sledeća je Evropa, pa ostatak sveta. Sasvim realan rizik ozbiljne američke bankarske krize je da ćemo narednih nekoliko godina svi živeti mnogo gore. I tu nema mesta priželjkivanjima ‘da Ameri ili Kinezi stradaju’, jer se slabljenje njihovih banaka i te kako oseća posledično u celom svetu”, zaključuje Vladimir Đukanović.