Mlinari u duplim „makazama cena“

Kompanije i preduzetnici registrovani za delatnost proizvodnje mlinskih proizvoda u 2022. ostvarili su gotovo duplo veću dobit u odnosu na prethodnu poslovnu godinu, iako su se suočili sa dvomesečnom zabranom izvoza.

Ispostaviće se, kako nam je potvrdio i predsednik udruženja mlinske i testeničarske industrije „Žitounija“ Zdravko Šajatović, da takav poslovni rezultat u 2022. u suštini više govori o tome koliko je 2021. godina bila loša za mlinare, a ni 2023. ne deluje da će biti bolja. Najviše zbog, kako ističe, poteza države koja je mlinare uhvatila u „makaze“ smanjujući im prihode i povećavajući rashode.

U našoj zemlji je 361 preduzeće i preduzetnik registrovano za delatnost proizvodnje mlinskih proizvoda u koju, između ostalog, spada proizvodnja brašna od pšenice i pirinča, kao i proizvodnja mešavine brašna za pravljenje hleba, kolača, sitnog suvog peciva ili palačinki.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2021. godini je ukupna dobit svih privrednih subjekata registrovanih za tu delatnost iznosila 1,7 milijardi dinara, da bi u 2022. porasla gotovo duplo, na 2,89 milijardi dinara.

„U 2021. je paritet cene pšenice prema brašnu bio 1:1,3 što znači da se poslovalo na nivou proste reprodukcije, pa se u 2022. situacija poboljšala zahvaljujući enormnom rastu cene pšenice. Država je, međutim, te godine u martu i aprilu reagovala zabranom izvoza brašna, iako su mlinari imali značajne viškove“, rekao je Šajatović za Biznis.rs, uz procenu da je tada propušten izvoz oko 40.000 tona brašna i pričinjena šteta mlinarima od oko 17 miliona evra.

To, međutim, nije i jedini problem sa kojim su se mlinari suočili tokom „uspešne“ 2022. godine.

„Cene ‘malih’ pakovanja brašna, od kilogram do pet kilograma, na kojima se najviše zarađuje, bile su zamrznute od decembra 2021. do jula 2022 godine. Godinu dana smo se borili sa državom kako bi nam isplatila razliku između tržišne i zamrznute cene, i na kraju smo uspeli i naplatili smo nešto preko 500 miliona dinara u tri navrata. Dakle, zahvaljujući naporima našeg udruženja da obezbedi tu kompenzaciju finansijski rezultati u delatnosti su za 50 odsto poboljšani“, rekao je Šajatović.

Slični problemi su, međutim, prisutni i u ovoj godini. U okviru mera socijalne politike Vlada Srbije usvojila je uredbu koja je, kako naglašava Šajatović, samo jedan od primera prevaljivanja tereta socijalnih mera na privatne proizvođače umesto na republički budžet.

„Na osnovu uredbe koja je doneta samo za mlinsku proizvodnju, proizvođači brašna imaju obavezu da do 31. decembra prodaju najmanje 50 odsto brašna po prodajnoj ceni od 40,90 dinara po kilogramu odnosno 45,00 din/kg, ili maloprodajnoj ceni od 49,99 din/kg odnosno 54,99 din/kg. Do sada propisane cene smanjene su za oko 25 dinara po kilogramu, a mesečni prihodi proizvođača navedenih tipova i pakovanja brašna biće umanjeni za oko 60 miliona dinara„, istakao je Šajatović.

Podseća da je, u okviru akcije „Bolja cena“ postignut dogovor sa trgovcima da se smanje cene testenina, da je maloprodajna cena hleba tipa „Sava“ već ograničena na 54 dinara, kao i da država u kontinuitetu, još od prošle godine, prodaje brašno pekarima po cenama znatno nižim od tržišnih.

„Takvi potezi države dovode do smanjenja prihoda mlinara, ali ona drugim merama – poput povećanja cene energenata – utiče i na rast troškova poslovanja u našoj delatnosti“, upozorava Šajatović i ukazuje da su mlinari-korisnici gasa za proizvodnju hleba i testenina dobili nove ugovore za gas sa primenom od 1. oktobra ove godine po ceni za 44 odsto većoj od dosadašnje, a da struju plaćaju od 95 do 110 evra po megavat satu ili duplo više nego u junu prošle godine, a računaju sa poskupljenjem od 10 odsto od novembra.

Situaciju u kojoj su prihodi te delatnosti smanjeni državnom intervencijom, dok su sa druge strane troškovi uvećani zbog rasta cena koje ta ista država kontroliše naziva – duplim „makazama cena“.

„Mi nemamo ništa protiv toga da država vodi socijalnu politiku, ali ona se vodi na teret budžeta Srbije, a ne na teret privatnih proizvođača i privatnog kapitala“, zaključio je Šajatović u razgovoru za Biznis.rs i pozvao državu da zamrzne cene energije za mlinare dok je na snazi uredba koja ograničava prodajnu cenu njihovih proizvoda.

Sumirajući očekivanja za 2023. godinu, kaže da mlinari očekuju znatno lošiju godinu nego što je bila prethodna, i da im je cilj samo da „prežive“.

„Srećom pa je izvoz povećan za 20 do 30 odsto u odnosu na prosek prethodne ekonomske godine“, rekao je Šajatović, koji plasman na ino tržišta vidi kao „odškrnuta vrata“ da se malo poboljša ukupni rezultat.

Najuspešniji u delatnosti proizvodnje mlinskih proizvoda
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi	Rezultat poslovanja/EBITDA
DOO ŽITO-BAČKA KULA	7.655.426.000	426.358.000
ŽITOPROMET-MLINPEK d.o.o. Stara Pazova	4.989.824.000	389.693.000
DANUBIUS d.o.o. Novi Sad	4.673.268.000	326.077.000
DOO MB KOMERC RUMA	3.530.056.000	305.525.000
ŽITOPROMET-MLIN AD SENTA	3.439.248.000	288.596.000
DPS KLAS GROUP DOO ŠABAC	6.227.670.000	180.798.000
SOLE-KOMERC DOO	3.728.978.000	178.015.000
DEM DOO KULPIN	2.756.881.000	133.163.000
AGRO JEVTIĆ DOO SIPIĆ, RAČA	1.037.972.000	132.269.000
POBEDA PLUS DOO NIŠ	1.586.905.000	105.885.000
MLINTEST DOO ŠID	1.097.066.000	99.644.000
BMM DOO KAĆ	1.708.879.000	83.277.000
SZR ZA MLEVENJE ŽITARICA ČEKOVIĆ	1.077.740.000	78.942.000
MPPD BRAĆA RUŽIĆ DOO KLENJE	1.199.917.000	77.347.000
ŽITOBANAT D.O.O. VRŠAC	911.688.000	64.073.000
DOO BANATSKI KLAS PANČEVO	1.914.530.000	63.822.000
MLIN ŽITOPRERADA DOO NOVI BEČEJ	414.290.000	36.367.000
ŽITODON DOO BEOGRAD	36.302.000	31.567.000
*svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima