Poslovanje u delatnosti proizvodnje mlinskih proizvoda

Mlinari u duplim „makazama cena“

AgrobiznisPoslovanjeSrbija

30.9.2023 16:54 Autor: Milica Rilak 13

Mlinari u duplim „makazama cena“ Mlinari u duplim „makazama cena“
Kompanije i preduzetnici registrovani za delatnost proizvodnje mlinskih proizvoda u 2022. ostvarili su gotovo duplo veću dobit u odnosu na prethodnu poslovnu godinu, iako... Mlinari u duplim „makazama cena“

Kompanije i preduzetnici registrovani za delatnost proizvodnje mlinskih proizvoda u 2022. ostvarili su gotovo duplo veću dobit u odnosu na prethodnu poslovnu godinu, iako su se suočili sa dvomesečnom zabranom izvoza.

Ispostaviće se, kako nam je potvrdio i predsednik udruženja mlinske i testeničarske industrije „Žitounija“ Zdravko Šajatović, da takav poslovni rezultat u 2022. u suštini više govori o tome koliko je 2021. godina bila loša za mlinare, a ni 2023. ne deluje da će biti bolja. Najviše zbog, kako ističe, poteza države koja je mlinare uhvatila u „makaze“ smanjujući im prihode i povećavajući rashode.

U našoj zemlji je 361 preduzeće i preduzetnik registrovano za delatnost proizvodnje mlinskih proizvoda u koju, između ostalog, spada proizvodnja brašna od pšenice i pirinča, kao i proizvodnja mešavine brašna za pravljenje hleba, kolača, sitnog suvog peciva ili palačinki.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2021. godini je ukupna dobit svih privrednih subjekata registrovanih za tu delatnost iznosila 1,7 milijardi dinara, da bi u 2022. porasla gotovo duplo, na 2,89 milijardi dinara.

„U 2021. je paritet cene pšenice prema brašnu bio 1:1,3 što znači da se poslovalo na nivou proste reprodukcije, pa se u 2022. situacija poboljšala zahvaljujući enormnom rastu cene pšenice. Država je, međutim, te godine u martu i aprilu reagovala zabranom izvoza brašna, iako su mlinari imali značajne viškove“, rekao je Šajatović za Biznis.rs, uz procenu da je tada propušten izvoz oko 40.000 tona brašna i pričinjena šteta mlinarima od oko 17 miliona evra.

To, međutim, nije i jedini problem sa kojim su se mlinari suočili tokom „uspešne“ 2022. godine.

„Cene ‘malih’ pakovanja brašna, od kilogram do pet kilograma, na kojima se najviše zarađuje, bile su zamrznute od decembra 2021. do jula 2022 godine. Godinu dana smo se borili sa državom kako bi nam isplatila razliku između tržišne i zamrznute cene, i na kraju smo uspeli i naplatili smo nešto preko 500 miliona dinara u tri navrata. Dakle, zahvaljujući naporima našeg udruženja da obezbedi tu kompenzaciju finansijski rezultati u delatnosti su za 50 odsto poboljšani“, rekao je Šajatović.

Foto: Freepik.com

Slični problemi su, međutim, prisutni i u ovoj godini. U okviru mera socijalne politike Vlada Srbije usvojila je uredbu koja je, kako naglašava Šajatović, samo jedan od primera prevaljivanja tereta socijalnih mera na privatne proizvođače umesto na republički budžet.

Na osnovu uredbe koja je doneta samo za mlinsku proizvodnju, proizvođači brašna imaju obavezu da do 31. decembra prodaju najmanje 50 odsto brašna po prodajnoj ceni od 40,90 dinara po kilogramu odnosno 45,00 din/kg, ili maloprodajnoj ceni od 49,99 din/kg odnosno 54,99 din/kg. Do sada propisane cene smanjene su za oko 25 dinara po kilogramu, a mesečni prihodi proizvođača navedenih tipova i pakovanja brašna biće umanjeni za oko 60 miliona dinara„, istakao je Šajatović.

Podseća da je, u okviru akcije „Bolja cena“ postignut dogovor sa trgovcima da se smanje cene testenina, da je maloprodajna cena hleba tipa „Sava“ već ograničena na 54 dinara, kao i da država u kontinuitetu, još od prošle godine, prodaje brašno pekarima po cenama znatno nižim od tržišnih.

„Takvi potezi države dovode do smanjenja prihoda mlinara, ali ona drugim merama – poput povećanja cene energenata – utiče i na rast troškova poslovanja u našoj delatnosti“, upozorava Šajatović i ukazuje da su mlinari-korisnici gasa za proizvodnju hleba i testenina dobili nove ugovore za gas sa primenom od 1. oktobra ove godine po ceni za 44 odsto većoj od dosadašnje, a da struju plaćaju od 95 do 110 evra po megavat satu ili duplo više nego u junu prošle godine, a računaju sa poskupljenjem od 10 odsto od novembra.

Situaciju u kojoj su prihodi te delatnosti smanjeni državnom intervencijom, dok su sa druge strane troškovi uvećani zbog rasta cena koje ta ista država kontroliše naziva – duplim „makazama cena“.

„Mi nemamo ništa protiv toga da država vodi socijalnu politiku, ali ona se vodi na teret budžeta Srbije, a ne na teret privatnih proizvođača i privatnog kapitala“, zaključio je Šajatović u razgovoru za Biznis.rs i pozvao državu da zamrzne cene energije za mlinare dok je na snazi uredba koja ograničava prodajnu cenu njihovih proizvoda.

Sumirajući očekivanja za 2023. godinu, kaže da mlinari očekuju znatno lošiju godinu nego što je bila prethodna, i da im je cilj samo da „prežive“.

„Srećom pa je izvoz povećan za 20 do 30 odsto u odnosu na prosek prethodne ekonomske godine“, rekao je Šajatović, koji plasman na ino tržišta vidi kao „odškrnuta vrata“ da se malo poboljša ukupni rezultat.

Najuspešniji u delatnosti proizvodnje mlinskih proizvoda
Naziv preduzećaUkupni prihodiRezultat poslovanja/EBITDA
DOO ŽITO-BAČKA KULA7.655.426.000426.358.000
ŽITOPROMET-MLINPEK d.o.o. Stara Pazova4.989.824.000389.693.000
DANUBIUS d.o.o. Novi Sad4.673.268.000326.077.000
DOO MB KOMERC RUMA3.530.056.000305.525.000
ŽITOPROMET-MLIN AD SENTA3.439.248.000288.596.000
DPS KLAS GROUP DOO ŠABAC6.227.670.000180.798.000
SOLE-KOMERC DOO3.728.978.000178.015.000
DEM DOO KULPIN2.756.881.000133.163.000
AGRO JEVTIĆ DOO SIPIĆ, RAČA1.037.972.000132.269.000
POBEDA PLUS DOO NIŠ1.586.905.000105.885.000
MLINTEST DOO ŠID1.097.066.00099.644.000
BMM DOO KAĆ1.708.879.00083.277.000
SZR ZA MLEVENJE ŽITARICA ČEKOVIĆ1.077.740.00078.942.000
MPPD BRAĆA RUŽIĆ DOO KLENJE1.199.917.00077.347.000
ŽITOBANAT D.O.O. VRŠAC911.688.00064.073.000
DOO BANATSKI KLAS PANČEVO1.914.530.00063.822.000
MLIN ŽITOPRERADA DOO NOVI BEČEJ414.290.00036.367.000
ŽITODON DOO BEOGRAD36.302.00031.567.000
CompanyWall Finansijski Asistent *svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima

  • mile

    30.9.2023 #1 Author

    Zaista losa situacija…nezavidna

    Odgovori

  • KIMCHI

    1.10.2023 #3 Author

    Drago mi je da bar 2 firme van Vojvodine vidimo na listi

    Odgovori

  • LAV

    1.10.2023 #5 Author

    Situacija ni malo sjajna, za sve delatnosti pa i za njihovi. Bravo za najuspesnije.

    Odgovori

  • SHALIMAR

    1.10.2023 #6 Author

    Malo ih ima,i pored teske situacije dobro rade…

    Odgovori

  • GAGA

    1.10.2023 #7 Author

    Lose zaista

    Odgovori

  • Boba321

    1.10.2023 #8 Author

    zanimljiva lista, treba biti bolja situacija

    Odgovori

  • SUNCICA

    1.10.2023 #9 Author

    danubius najbolja firma

    Odgovori

  • SUNCICA

    1.10.2023 #10 Author

    Lose ,ali bice valjda bolje

    Odgovori

  • HANA

    1.10.2023 #11 Author

    Uuu, baš je loše 😐

    Odgovori

  • VALERIJA

    1.10.2023 #12 Author

    Verujem da im nije ništa teže nego ostalima.

    Odgovori

  • DOBRILA

    2.10.2023 #13 Author

    I te kako je slabo..

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *