MMF: Pažljivo birati projekte za kapitalna ulaganja

U vreme energetske krize i u situaciji kada inflacija i kamate rastu najbolji savet koji Međunarodni monetarni fond (MMF) može da ponudi svim državama, pa i Srbiji, je da nastavi da „steže kaiš“ i da popunjava fiskalne „rezervoare“, rekla je danas na Beogradskom ekonomskom forumu šefica beogradske kancelarije MMF Julija Ustjugova, koja je zajedno sa učesnicima panela „Strategije za finansiranje ekonomskog rasta“ razgovarala o tome kako konsolidovati državne finansije, a ne ugroziti privredni rast.

Ustjugova je podsetila na prognoze MMF-a da će rast BDP-a razvijenih zemalja Evrope pasti sa 3,2 odsto u ovoj na 0,6 odsto u 2023. godini, kao i da će se mnoge članice EU i evrozone suočiti sa recesijom.

„Oštar pad se očekuje i kod zemalja u razvoju, u proseku sa 4,6 odsto u ovoj na ispod dva odsto u 2023. godini. Zato očekujemo i da će privredni rast Srbije sledeće godine biti niži nego u 2022. godini“, rekla je Ustjugova, ali i naglasila da MMF, kada je fiskalna politika u pitanju, savetuje dalje „stezanje kaiša“.

„Kako sprovesti fiskalnu konsolidaciju, a da ona ipak podržava privredni rast? Odgovor leži u pažljivom odabiru kapitalnih investicija. U toku je rasprava o novom budžetu Srbije, kojim je planirano 6,8 odsto BDP-a u te svrhe. U proseku, kapitalne investicije u OECD zemljama iznose tri do četiri odsto BDP-a. Dakle, srpska alokacija sredstava je solidna, ali ono što je važno je odabrati prave prioritete na koje će se trošiti taj novac“, naglasila je Ustjugova.

Prema njenim rečima, pri odabiru projekata ne treba imati na umu samo obezbeđivanje rasta na kratak rok, već treba podržavati one koji će privući privatne investicije, a kao primer takvih ulaganja navela je ona u energetsku sigurnost.

„Verujemo da fiskalna politika ima važnu ulogu kada je reč o ublažavanju krize rasta troškova života, ali to mora da se radi na efikasniji način, uzdržavanjem od mera koje su preširoko usmerene, a koje su neodržive, skupe i potpomažu rast inflacije“, istakla je Ustjugova.

Navela je da će izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda odluku o sklapanju 2,4 milijarde evra vrednog stand-by aranžmana sa Srbijom doneti 19. decembra.

„Filozofija aranžmana je u skladu sa savetom MMF-a koji glasi – izgradite ‘bafere’ i nastavite sa stezanjem kaiša“, rekla je Ustjugova.

Na panelu „Strategije za finansiranje ekonomskog rasta“ učestvovao je i predsednik Saveta guvernera Nebojša Savić, koji smatra da je za Srbiju u ovom stadijumu razvoja ključno da povećava produktivnost.

„Naša strategija treba da bude takva da idemo na ulaganja koja donose što veću dodatu vrednost. Ako smo značajni proizvođači šljive i maline, zašto nemamo preradu? Dakle, mislim da treba ulagati u preradu visokokvalitetne hrane, IT sektor i ‘zelenu ekonomiju’. Digitalno i zeleno – time bi trebalo da se bavimo“, zaključio je Savić.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ocenio je da je moguće nastaviti sa velikom javnom potrošnjom na investicije, a ne ugroziti stabilnost budžeta, ali da to zahteva odgovoran pristup.

„Jedna od poruka Fiskalnog saveta je da više obratimo pažnju na strukturu javnih investicija. Dakle, moramo da procenimo da li za zaštitu životne sredine treba potrošiti 200 miliona evra ili 400 do 500 miliona evra, koliko smo preporučili u analizi. Da li treba izgraditi nacionalni stadion ili to treba preusmeriti u zaštitu životne sredine ili druge infrastrukturne potrebe“, rekao je Altiparmakov.

Član Izvršnog odbora Eurobank Direktne banke Milan Vićentić skrenuo je pažnju na to da su poslovne banke u protekla tri kvartala u privredu kroz kredite i garancijske linije unele 1,5 milijardu evra, i to u 90 odsto slučajeva u privatna preduzeća.

„Kada je reč o inflaciji i kamatama, za razliku od krize 2008. godine bankarski sistem je daleko spremniji i uređeniji. Nivo NPL kredita je uveliko ispod pet odsto, a pomno pratimo da li će inflacija dostići plafon i da li ima naznaka da će udeo NPL-ova rasti, jer od toga zavisi cena novca. Dobra vest je da se rast udela NPL trenutno ne dešava, i nema naznaka da će se desiti„, rekao je Vićentić.

Beogradski ekonomski forum održava se po 22. put, a posvećen je analizi ključnih političkih, ekonomskih i poslovnih dešavanja u odlazećoj godini.