Privredi u trećem kvartalu odobreno ukupno 31,7 milijardi dinara kredita

Кreditna aktivnost banaka prema nemonetarnom sektoru nastavila je da beleži dvocifren međugodišnji rast, koji je, isključujući efekat promene deviznog kursa, u septembru iznosio 11,7 odsto, što je na nivou proseka regiona, objavila je Narodna banka Srbije (NBS) u okviru redovnog izveštaja „Trendovi u kreditnoj aktivnosti“.

Iz centralne banke su konstatovali da je taj rast usporen kao posledica visoke baze iz 2021. i dospeća kredita iz garantne šeme.

Rastu kredita u Srbiji i dalje je više doprinosilo kreditiranje privrede nego kreditiranje stanovništva (sa 7,2 procentna poena naspram 3,9), stoji u izveštaju NBS.

Kada je reč o kamatama na dinarske kredite privredi i stanovništvu, one su u trećem tromesečju u proseku iznosile 4,3 i 10,7 odsto respektivno, a naspram 3,8 odsto i 9,1 odsto u drugom tromesečju.

Istovremeno, povećane su i kamatne stope na kredite u evrima, pa su u trećem tromesečju u proseku iznosile 3,5 odsto za privredu i 4,2 odsto za stanovništvo, u odnosu na 2,6 i 3,6 odsto, respektivno, u drugom tromesečju.

Кrediti privredi su, isključujući efekat promene deviznog kursa, u trećem tromesečju (T3) povećani za 31,7 milijardi dinara. Rast je bio vođen investicionim kreditima, na koje se odnosilo više od trećine prirasta, a za njima slede krediti za obrtna sredstva i ostali nekategorisani krediti.

„Pri tome, povećano je kreditiranje privrednih društava, dok su krediti javnim preduzećima zabeležili pad. Pretežno su kreditirana velika preduzeća, dok je, posmatrano po delatnostima, najviše bilo zastupljeno kreditiranje prerađivačke industrije, trgovine i poljoprivrede„, ističe se u kvartalnom izveštaju o kreditnoj aktivnosti.

Povećano je i kreditiranje saobraćaja, dok su krediti građevinarstvu, energetici i poslovanju sa nekretninama bili u padu.

Obim novoodobrenih kredita privredi u T3 iznosio je 322,8 milijardi dinara i bio je za 13,7 odsto viši nego u istom periodu prethodne godine. Najzastupljeniji među novoodobrenim kreditima i dalje su bili krediti za likvidnost i obrtna sredstva (59,2 odsto), a gotovo polovinu tih kredita koristila su mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća.

„Investicioni krediti činili su 24,7 odsto novih kredita privredi u T3, pri čemu se na mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća odnosilo 57,3 odsto ovih kredita„, naveli su iz NBS.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite povećana je u T3 u proseku za 0,9 procentnih poena, na 3,5 odsto.

„I pored toga što su kamatne stope na kredite povećane, kreditna aktivnost nastavila je da raste„, naglasila je NBS u izveštaju.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u septembru je bilo ispod 3,2 odsto i u odnosu na jun smanjeno je za 0,1 procentni poen.

„Time se vrednost ovog pokazatelja spustila na novi najniži nivo do sada, koji je za jedan procentni poen niži nego pre pandemije“, poručili su iz NBS.