Mogu li se prodati obveznice po kamati nižoj od tri odsto?

Uprava za javni dug ponudiće na aukciji u četvrtak, 19. januara, emisiju dvogodišnjih obveznica ukupne vrednosti 100 miliona evra, sa kuponom od 2,5 odsto, a planirani obim prodaje je 50 miliona evra.

Radi se o drugoj aukciji dužničkih hartija ove godine, a profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević upozorava da se od prošle godine beleži stagnacija u tražnji za obveznicama, kojima u isto vreme raste cena a smanjuje se ročnost.

On u izjavi za Biznis.rs ističe da očekuje da se takav trend nastavi, ali da to ne mora da znači da će konkretna aukcija zakazana za četvrtak biti neuspešna.

„Kada je reč o dvogodišnjim obveznicama postoji tražnja, pa očekujem da će emisija biti donekle uspešna, u smislu da će deo emisije naći kupce. Ključno pitanje je naravno po kojoj ceni će te obveznice biti prodate, a dosadašnje iskustvo kaže da bi sve što bude prodato ispod tri odsto bilo uspešno“, ocenio je Radosavljević.

Naš sagovornik ističe da će ishod aukcije zavisiti i od drugih faktora, uključujući i to kolika je trenutno ponuda novca, kao i da li investitori imaju alternativu za plasman sredstava.

„U ovom trenutku banke nude kamate na štednju od tri do tri i po odsto, tako da neće ni država ostati pošteđena posledica rasta kamatnih stopa. Mislim da je zato realnije da obveznice budu prodate po kamati koja će biti viša od tri odsto, ali tržište će na kraju imati poslednju reč“, rekao je Radosavljević za Biznis.rs.

Podsetimo da je Uprava za javni dug na prvoj ovogodišnjoj aukciji 9. januara prodala nešto više od petine ponuđenih 12-godišnjih dinarskih obveznica. Obveznice nominalne vrednosti 10,128 milijardi dinara prodate su po stopi prinosa od 7,15 odsto na godišnjem nivou, a glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić tada je ocenio da je prerano za zaključak da vlada malo interesovanje za državne obveznice.

„Svakako će aukcija dvogodišnjih obveznica denominovanih u evrima 19. januara bolje pokazati nivo tražnje za državnim hartijama na domaćem tržištu, koje će ove godine biti znatno masivnije usled rasta kamata i refinansiranja ranijih dugova“, rekao je Gujaničić za naš portal.