MMF, Svetska banka i bilateralni krediti ključni izvori povoljnog novca

Kod koga država može povoljno da se zaduži?

IzdvajamoSrbija

20.12.2022 16:16 Autor: Milica Rilak 10

Kod koga država može povoljno da se zaduži? Kod koga država može povoljno da se zaduži?
Odluka Izvršnog odbora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da odobri novi aranžman sa Srbijom znači i da je naša zemlja obezbedila 2,4 milijarde evra povoljnih... Kod koga država može povoljno da se zaduži?

Odluka Izvršnog odbora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da odobri novi aranžman sa Srbijom znači i da je naša zemlja obezbedila 2,4 milijarde evra povoljnih sredstava za podršku budžetu, ali to ne pokriva sve potrebe naše zemlje za finansiranjem. Profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner Dejan Šoškić za Biznis.rs upozorava da će se uslovi finansiranja u narednom periodu pooštravati, dok urednik NIN-a Milan Ćulibrk ocenjuje da smo iskoristili sve izvore jeftinijeg novca na raspolaganju.

Prema podacima Uprave za javni dug, u oktobru je ukupan javni dug Srbije iznosio 32,4 milijarde evra, a njegov udeo u BDP-u bio je 53,7 odsto. U međuvremenu, odobren je 2,4 milijarde evra vredan aranžman sa MMF-om, čime je naša država iskoristila priliku da u doba rastućih kamata obezbedi povoljan izvor sredstava.

Profesor Dejan Šoškić podseća da su izvori finansiranja za države dosta ograničeni. „Države najčešće pozajmljuju na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, odnosno emituju obveznice. Alternativa tome je da se preko međunarodnih institucija – Svetske banke i MMF-a – zatraži, a u našem slučaju od MMF-a i dobije podrška za budžet, iako MMF češće kreditira devizne rezerve neke zemlje“, kaže Šoškić za Biznis.rs.

Foto: Tanjug

Kako je aranžman sa MMF-om i formalno odobren, alternativa u potrazi za povoljnijim finansiranjem je Svetska banka ili neka međunarodna institucija.

Ostalo podrazumeva zaduživanje pod komercijalnim uslovima, koji će u velikoj meri zavisiti od toga kakve su kamatne stope na tržištu, a one rastu jer centralne banke pokušavaju da stave inflaciju pod kontrolu. To je trend koji će se po svoj prilici nastaviti, i pooštravaće se uslovi finansiranja. Tu se onda i smanjuje prostor za povoljnije zaduživanje naše zemlje na tržištu“, ocenio je Šoškić.

Urednik NIN-a Milan Ćulibrk ističe da smo od MMF-a dobili povoljan aranžman, ali i ocenjuje da smo taj novac mogli i ranije da zatražimo i dobijemo pod još povoljnijim uslovima.

„Tada, smo, međutim, tvrdili da nam taj novac ne treba, da država ima dovoljno novca na računu i da neće biti potrebna dodatna zaduženja. U međuvremenu su kamatne stope značajno porasle pa je kredit MMF, u poređenju sa uslovima koji trenutno važe na tržištu, mnogo povoljniji. Takođe, s obzirom na to da smo do skora bacali novac iz helikoptera, dobro je da sada imamo pojačanu kontrolu MMF-a i nadam se da onih jednokratnih isplata neće biti, kao što ih je bilo u prethodnom periodu, kao i da će MMF naterati Vladu Srbije da pažljivije bira projekte za kapitalna ulaganja“, kaže Ćulibrk za Biznis.rs.

Izvor: Uprava za javni dug Srbije

Za i protiv bilateralnih kredita

Kada je reč o poveriocima javnog duga Srbije, najviše smo se zadužili emitovanjem državnih dugoročnih hartija u dinarima, evroobveznica i dugoročnih hartija u evrima. Ono što se ističe u strukturi poverilaca Srbije je da su na visokom trećem mestu krediti stranih vlada, kojima smo na kraju oktobra dugovali ukupno 2,8 milijardi evra.

„Bilateralni aranžmani sa određenim zemljama mogu biti povoljan izvor finansiranja, ali se po pravilu na taj način ugovaraju krediti koji podrazumevaju neku vrstu angažovanja tih zemalja, najčešće na infrastrukturnim radovima, što onda može da ograniči slobodu upravljanja sredstvima“, ukazao je Šoškić.

Foto: Pixabay.com

Ćulibrk podseća da je aranžmanu sa MMF-om prethodilo sklapanje sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o kreditu od milijardu dolara Fonda za razvoj Abu Dabija, sa kamatom od tri odsto. Taj zajam, koji je potvrđen u Skupštini Srbije, podrazumeva i otplatu glavnice zajma u celosti, u jednoj rati koja dospeva dve godine nakon datuma prvog povlačenja sredstava.

„Mislim da je država, dogovorom sa UAE i MMF-om, ‘ispucala’ jeftine izvore finansiranja, i da će morati ostatak da traži na tržištu, ali problem je što već može da se nasluti da će cele 2023. godine Evropska centralna banka nastaviti da diže ključne kamatne stope, a od toga zavisi i cena našeg zaduživanja. To znači da treba očekivati da će i kamate na dug države Srbije rasti, kao što će rasti kamate na kredite privredi i građanima“, ukazao je Ćulibrk.

Najveći problem za državu vidi u tome što se ona danas zadužuje po kamatama od oko 7 do 8 odsto kako bi otplatila zajmove koje je dizala sa kamatama od dva do četiri odsto.

„Ulazimo u negativnu spiralu, i ovoj vlasti se ponovilo ono što se desilo Vladi Mirka Cvetkovića 2009. i 2010. godine. Zato bi trebalo biti mnogo obazriviji i oprezniji pri zaduživanju i trošenju novca, ali to nikako ne treba da znači zaustavljanje kapitalnih investicija u ovim recesionim vremenima“, zaključio je Ćulibrk.

  • Anna

    20.12.2022 #1 Author

    Samo se zadužujemo. Ovo će vraćati i naši unuci.

    Odgovori

  • GOCA BG

    20.12.2022 #5 Author

    Sve to treba posle vracati,sto veca zaduzenja teze se zivi…

    Odgovori

  • Jovana24

    21.12.2022 #6 Author

    Ne moze vise da se duzi i ovako smo sve prodali…

    Odgovori

  • TATJANA

    21.12.2022 #7 Author

    Zaduživanje je svakako za nas neminovno

    Odgovori

  • Sasa

    21.12.2022 #8 Author

    I mi treba ovom „aranzmanu“ da se radujemo ili aplaudiramo kao extra za drzavu i narod ???Pa ne treba biti neki expert za definiciju svega spokjni dug nam je preko 35 milijardi eura ima nas preko pola miliona zadnjih 10 god radno sposobnih manje od ovih 6,5 miliona (po zadnjem popisu) odbite panzionere,decu ,socijalu i Javni sektor a ovi sto stvarno rade i privredjuju sto se zbroje sta mislite hoce li moci da zarade samo da vrate ove „povoljne aranzmane“ …Mi svesno srljamo u propast nije pitanje dali ce vec kada ce biti ….

    Odgovori

  • Ivana

    21.12.2022 #9 Author

    Ne moze se funkcionisati bez zaduzenja

    Odgovori

  • VOJKAN

    21.12.2022 #10 Author

    Nema ništa danas povoljno, pogotovo ne zaduživanja

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.