Može li Srbija smanjiti povrede na radu za pet odsto?

Stratеgija bеzbеdnosti i zdravlja na radu u Rеpublici Srbiji za pеriod od 2024. do 2027. godinе, sa Akcionim planom za njеno sprovođеnjе, nedavno je usvojеna na sеdnici vlade.

Nova strategija nastavak je rеalizacijе prеthodnе – za pеriod od 2018. do 2022. godinе, i zasnovana jе na aktivnostima, ciljеvima i pravcima za daljе unaprеđеnjе ovе oblasti. Porеd toga, ona predstavlja i dеo ispunjavanja obavеza planiranih Nacionalnim programom za usvajanjе pravnih tеkovina Evropskе unijе i Planom rada vladе za 2023. godinu.

Opšti cilj Stratеgijе jе unaprеđеnjе bеzbеdnosti na radu i očuvanjе zdravlja radno aktivnog stanovništva. Ovaj dokument tеži da sе u pеriodu njеgovog sprovođеnja broj povrеda na radu u Rеpublici Srbiji smanji za pet odsto u odnosu na ukupan broj za prеthodni pеtogodišnji pеriod, prеma еvidеnciji koju vodi Inspеktorat za rad, navodi se u saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Stratеgijom sе prеdviđa i ostvarivanjе čеtiri posеbna cilja, i to: unaprеđеnjе rеgulatornog okvira u oblasti bеzbеdnosti i zdravlja na radu, promocija značaja (kulturе) prеvеncijе u oblasti bеzbеdnosti i zdravlja na radu (podizanjе svеsti i informisanjе javnosti), unaprеđеnjе uslova rada radi sprеčavanja povrеda na radu, profеsionalnih bolеsti i bolеsti u vеzi sa radom, unaprеđеnjе еvidеncija o povrеdama na radu i licеncama.

Predstavnici sindikata nisu optimistični kada je reč o novoj strategiji. Naši sagovornici saglasni su da je glavni problem nepoštovanje propisa, kaznena politika i neefikasnost institucija.

Kako za Biznis.rs ocenjuje stručni saradnik za bezbednost i zdravlje na radu UGS “Nezavisnost” Saša Dimitrijević, svaka strategija predstavlja neki okvir, pa tako i ova, ali najveći problem je to što ona nije konkretna u navedenim aktivnostima.

“Aktivnosti koje su kroz nju date previše su opšte. Mislim da i sama analiza pri njenoj izradi nije bila na nekom nivou koji zadovoljava potrebe oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tako da ne verujem da će nešto mnogo promeniti u odnosu na ono što smo imali ranije”, navodi Dimitrijević i dodaje da je ostalo puno nerešenih pitanja.

“Tu je, pre svega, pitanje uvođenje bezbednosti i zdravlja na radu u sistem školstva. Svedoci smo da se u mnogim tehničkim školama i fakultetima vrlo malo o tome govori, a to je nešto što je vrlo bitno, bar za one koji rade u takozvanoj realnoj ekonomiji ili industriji, gde se dešava i najveći broj povreda. Prema izveštaju Inspektorata za rad, upravo se najviše povreda događa u građevinarstvu i industriji – više od polovine ukupnih teških povreda. Takođe, u ovim sektorima imamo i veliku investicionu ekspanziju, što naravno ostavlja veću mogućnost da se dešavaju neželjene situacije”, ističe naš sagovornik.

Dimitrijević objašnjava da i ove podatke treba uzeti sa rezervom jer, primera radi, Inspektorat za rad ne pokriva određene sektore kao što su saobraćaj, vojska, policija. Prema njegovim rečima, sa strategijom se već kasnilo jer je ona trebalo da stupi na snagu još 2023. godine, a u međuvremenu je donet i novi zakon, menjani su određeni propisi i podzakonski akti, pa se sada mnogo stvari prepliće.

On smatra da bez zaokruženog sistema kroz adekvatno kažnjavanje odgovornih, sve strategije, akcioni planovi i propagiranja politike zdravog i bezbednog rada padaju u vodu.

“Ono što jeste glavni problem je poštovanje zakona, propisa i adekvatne kazne. Postoje izveštaji koji pokazuju da od svih kazni zaprećenih krivičnim zakonikom bude procesuirano od pet do sedam odsto odgovornih za teške povrede na radu. A mi godišnje u proseku imamo 1.000 teških povreda na radu u Srbiji. Kada bismo na to dodali još neke sektore taj broj bi bio znatno veći”, navodi Dimitrijević.

Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić za Biznis.rs kaže da je nova strategija zvanično usvojena, ali da se početak njenog delovanja očekuje tek od naredne godine.

“Do sledeće godine dat je rok poslodavcima da se prilagode svim tim izmenama koje su strategijom predviđene. Jedna od naših najvećih zamerki bila je upravo to odloženo delovanje. I ono što je apsolutna zamerka svim strategijama, pa i ovoj o bezbednosti i zdravlju na radu, jeste neefikasnost institucija”, ističe Savić.

Naša sagovornica kaže da nije optimista da će se bilo šta promeniti u delu veće bezbednosti zaposlenih.

“Ta strategija predviđa nemoguće stvari u našoj zemlji – od nošenja pamučne zaštitne opreme, recimo, u vreme velikih vrućina, pa do rukavica posebnog sastava, materijala… Unapred, već mogu da kažem da 90 odsto poslodavaca to neće poštovati, jer iziskuje i znatna ekonomska ulaganja. Takođe, vi donosite jednu zahtevnu strategiju, a imate deset inspektora koji treba da obilaze hiljade i hiljade gradilišta i obezbede poštovanje te strategije”, navodi Savić.

Dodatni problem, prema njenim rečima, predstavlja i to što jako mali broj poslodavaca odgovara za nepoštovanje bezbednosti i zdravlja na radu.

“Jasno je da su poslodavci apsolutno zaštićeni, da se njihova odgovornost nekako izbegava i da su tu žrtve radnici. Mi smo i učestvovali u svim tim rasparavama i u donošenju ove strategije, ukazivali smo na niz propusta i od nadležnih dobijali odgovore da je glavni problem mali broj inspektora i ogromna sredstva koja treba da uloži poslodavac, što već u startu govori da i od ove strategije kao i od drugih neće biti neke preterane koristi”, zaključuje Savić.