Za podsticaje Srbija prošle godine izdvojila skoro dve milijarde evra

Agencija za privredne registre (APR) objavila je Mapu Registra mera i podsticaja regionalnog razvoja (Mapa RegMPRR), na kojoj su prikazane informacije o ulaganjima države, privrednom razvoju za 2022. godinu.

Prema podacima, ukupni podsticaji dostigli su 229,9 milijardi dinara (oko 1,95 milijardi evra), što je za 10,3 odsto više nego prethodne godine.

Od ukupno realizovanih podsticaja na bespovratna sredstva odnosi se 199,9 milijardi dinara, odnosno 87 odsto i uvećana su u poređenju sa prethodnom godinom za 4,2 odsto.

Najveći deo ukupno realizovanih podsticaja usmeren je privredi, i to privrednim društvima i preduzetnicima 120,5 milijardi dinara (52,4 odsto) i institucijama iz oblasti obrazovanja i nauke 48,9 milijardi dinara (21,3 odsto).

U odnosu na prethodnu godinu znatno su povećani iznosi koji su dati jedinicama lokalne samouprave (23,6 milijardi dinara), poljoprivrednim gazdinstvima (19,3 milijardi) i institucijama iz oblasti zdravstva (5,1 milijardi).

Prema nameni ulaganja, 85,3 odsto ukupno realizovanih podsticaja (195,9 milijardi dinara) usmereno je u: saobraćajnu infrastrukturu (59,1 milijardi), obrazovanje, nauku, kulturu i sport (45,6 milijardi), podsticanje proizvodnje (36,4 milijardi), podsticanje naučno-istraživačkog rada, istraživanja i razvoja (20,6 milijardi), podsticanje poljoprivrede (20,1 milijardi), kao i u podsticanje zapošljavanja (14,1 milijardi).

Ulaganje u navedene oblasti povećano je za 7,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kako navode iz Agencije za privredne registre, na Mapi RegMPRR su dati ključni podaci o privredi i neprofitnom sektoru, koji su objedinjeni iz različitih izvora (državnih organa i organizacija, kao i drugih registara koje vodi Agencija), tako da ona pruža sveobuhvatnu sliku razvoja domaće ekonomije, ukupno i po teritorijalnom principu, za tekuću i tri prethodne godine, u tabelarnoj i grafičkoj formi.

“Korisnicima su na Mapi RegMPRR dostupni svi objavljeni podaci bez naknade, a odgovarajućom pretragom ih mogu dobiti kao setove podataka za sva četiri teritorijalna nivoa (Republika Srbija, regioni, oblasti i opštine)”, zaključuju iz APR-a.