Najavljen skup prevoznika ispred sedišta Delegacije EU

Poslovno udruženje prevoznika Međunarodni transport najavilo je da će se u rešavanju problema ograničenog boravka profesionalnih vozača u Šengenu boriti „jedinim preostalim mehanizmom“ – protestom koji će 14. septembra 2026. godine početi na svim graničnim prelazima ka EU, zajedno sa kolegama iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije.

“Kao poslednji poziv na razum upućen Evropskoj komisiji i zemlјama članicama Šengena, održaće se mirno javno okuplјanje ispred sedišta Delegacije EU u sve četiri zemlјe te će prevoznici i vozači predati isti zvaničan poziv u kome se poslednji put apeluje da se ne dopusti da prevoznici i vozači rešenje traže u protestima na granicama”, poručila je jedna od članica udruženja,  Pumedtrans, u zvaničnom obaveštenju koje je danas objavljeno na njihovom sajtu.

“Iz tog razloga pozivamo sve prevoznike, zaposlene u firmama koje obavlјaju međunarodni prevoz tereta i putnika, njihove porodice i druge da budu deo ovog mirnog, ali veoma važnog skupa, u ponedeljak, 31. avgusta, od 12 do 14 časova, na adresi Delegacije Evropske unije u Srbij”, stoji u saopštenju koje je preneo Pluton Logistics.

Pozvali su sve koji su povezani sa drumskim transportom kao i ostale koji im šalju podršku „da u ponedeljak budu sa srpskim prevoznicima i time im pomognu da se izbore za slobodan rad svojih vozača“.

“Ako je profesionalni vozač sa Zapadnog Balkana 90 dana bezbedan po EU, zašto 91. dana postaje pretnja po EU, hapsi se, deportuje i zabranjuje mu se ulaz u Šengen, pitanje je na koje niko nema odgovora pa ni Evropska komisija”, navodi se u saopštenju.

Pumedtrans je naveo da se vozači sa Zapadnog Balkana se i dalјe hapse i deportuju i izriče im se zabrana ulaska u zemlјe Šengena, kao i da je samo u poslednjih nedelјu dana prema evidenciji Udruženja sa granica Šengena vraćeno više od 50 srpskih vozača.

“Iako je nacrtom Vizne strategije EU i brifinzima koji su usledili jasno stavlјeno do znanja da su profesionalni vozači drumskih teretnih vozila prepoznati kao posebna kategorija osoba kojima je potreban duži period boravka od sadašnjih 90 u 180 dana, očigledno je da nema volјe i želјe u Evropskoj komisiji i među zemlјama članicama da se ovaj problem reši”, tvrde.