Najveće akvizicije u Sloveniji, vrednost ugovora u Srbiji 462 miliona evra

Vrednost transakcija spajanja i preuzimanja u regionu Centralne i istočne Evrope (CEE) prošle godine je bila najveća od 2016. godine, uprkos brigama u vezi sa pandemijom korona virusa, novim rastom inflacije i poskupljenjem svih vrsta energenata. Raznolikost ovog tržišta i širok spektar ciljeva sve su privlačniji i domaćim i stranim investitorima, navodi se u publikaciji revizorske kuće Mazars koja donosi pregled aktivnosti spajanja i preuzimanja (Merging and Acquisition, M&A poslovi) u CEE regionu u 2021. godini.

Publikacija u koju je Biznis.rs imao uvid pokazuje rast obima, odnosno broja ugovora, u regionu na 889 u 2021. godini, što je povećanje od 32 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ukupna vrednost realizovanih transakcija takođe je porasla, i to za 41 odsto u odnosu na 2020. godinu, na 67,5 milijardi evra. To je najveća ukupna vrednost transakcija u poslednjih pet godina.

Najviše akvizicija dolazi od kompanija iz SAD, Nemačke i Francuske, kako po broju ugovora, tako i po vrednosti transakcija. Američke firme uložile su prošle godine ukupno 13,6 milijardi evra, iz Nemačke je stiglo 3,87 milijardi, a iz Francuske 2,82 milijarde evra. Slede Velika Britanija, Holandija, Španija, Kipar, Belgija, Švajcarska i Japan.

Tehnologija na prvom mestu

Tehnologija se ističe kao najveći generator ulaznih poslova u regionu CEE u 2021. Prema istraživanju Mazarsa, performanse tehnoloških i IT kompanija bile su spektakularne, sa vrednošću koja se u 2021. godini skoro učetvorostručila u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 10,1 milijardi evra, dok je obim skočio za 86 odsto. Ova aktivnost je podstaknuta ubrzanim trendom digitalizacije, kao i rastom potražnje za IT-om kao rezultatom pandemije Covid-19, zaključak je istraživača.

“Tržište M&A u Adria regionu se kreće u skladu sa trendovima u regionu CEE. Zvezde tržišta M&A su tehnološke i IT kompanije, sa značajnim trendom u konsolidaciji sektora zdravstvenih usluga i transakcija u sektoru turizma. Takođe, sve je veći broj transakcija vezanih za prodaju porodičnih preduzeća, osnovanih tokom tranzicije zemalja regiona na tržišnu ekonomiju, u kojoj sadašnji vlasnici nemaju naslednika koji bi mogao da nastavi porodični posao”, ocenio je Andrija Garofulić, partner finansijskog savetovanja u revizorskoj kući Mazars.

Prve četiri zemlje po obimu M&A poslova u 2021. bile su Poljska (sa ukupno 192 sklopljena posla), Rusija (146), Austrija (119) i Češka (86). Što se tiče ukupne vrednosti poslova, Rusija je na prvom mestu po objavljenim transakcijama u ukupnom iznosu od 20,4 milijarde evra, što je 15 odsto više u odnosu na 2020. Austrija, Poljska i Češka Republika zauzele su drugo, treće i četvrto mesto.

Prve tri akvizicije, po vrednosti, bile su – preuzimanje češke tehnološke kompanije Avast PLC od strane američkog NortonLifeLock Inc. za 6,64 milijarde evra, kao i prodaja dve austrijske kompanije koje se bave nekretninama – Immofinanz AG i CA Immobilien Anlagen AG prodate su češkoj i američkoj kompaniji – CPI Property Group za 4,61 milijardu evra, i Starwood Capital Group za 4,3 milijarde evra.

I poljske kompanije su bile “na meti” investitora, pa je tako Aviva prodata najvećem evropskom osiguravaču, nemačkoj kompaniji Allianz SE za 2,5 milijardi evra, dok je Polkomtel Infrastruktura sp. Zoo preuzeo španski Cellnex Telecom za 1,57 milijardi evra.

Tržište Srbije zanimljivo zbog pozicije zemlje

Kada je reč o Adria regionu, tokom 2021. godine sklopljena su 74 posla vredna 4,4 milijarde evra, što je čak dva i po puta više nego u 2020. godini. Realizovano je deset transakcija vrednih iznad 100 miliona evra, a najveća je bila kupovina slovenačke Nove Kreditne Banke Maribor od strane mađarske OTP banke za ukupno 900 miliona evra.

Slovenija je imala jednu od najvećih transakcija i kada je reč o otkupu privatnog kapitala, i to u medicinskom sektoru, pa je tako ljubljanska Fotona prodata za 700 miliona evra britanskom Vitruvian Partners LLP.

U Srbiji je prošle godine sklopljeno 14 poslova, u odnosu na osam u 2020. dok je vrednost transakcija u 2021. porasla na 462 miliona evra, prema 387 miliona godinu dana ranije.

“Tržište Srbije posebno je bilo zanimljivo investitorima imajući u vidu specifičnost same pozicije zemlje. Blizina Evropske unije uticala je na veliki broj evropskih investitora da svoja sredstva plasiraju upravo ovde, dok je politička multilateralnost uticala na veći broj investitora, kako sa zapada poput SAD, tako i sa istoka – Rusije, Turske i Kine. Sektorska analiza pokazuje da se Srbija nije mnogo razlikovala od regiona u pogledu primamljivosti pojedinih oblasti, poput IT sektora i zdravstvenog sektora, pre svega. Dodatno, u Srbiji je uveliko u procesu konsolidacija bankarskog tržišta koja je upravo iznedrila neke od najvećih transakcija u 2021. godini”, ističe Andrija Garofulić, partner u revizorskoj kući Mazars.

Značajna i aktivnost fondova privatnog kapitala

Kao što izveštaj pokazuje, region Centralne i Istočne Evrope može se pohvaliti raznolikom ekonomijom, od jakih IT sposobnosti do rastuće klase potrošača sa srednjim prihodima i velikog nivoa prirodnih resursa.

I dok su plate u regionu u porastu, one su i dalje niže nego u zapadnim zemljama – stvarajući privlačno područje za ulaganja i širenje dok preduzeća nastoje da preoblikuju svoje lance snabdevanja u svetlu preokreta izazvanog pandemijom.

U analizi Mazarsa ističe i aktivnost fondova privatnog kapitala. Podstaknuta rekordnim finansijskim sredstvima koja su na raspolaganju kako na domaćem tako i na međunarodnim tržištima, ukupna vrednost ulaganja fondova privatnog kapitala skočila je 63 odsto i dostigla ukupno 10,4 milijarde evra, došavši na najviši nivo od 2015. godine. Broj transakcija je naglo porastao, za čak 46 procenata, sa 130 transakcija u 2021. godini umesto 70 u prethodnoj godini.

“Činioci koji oblikuju pejzaž sklapanja poslova 2022. godine će verovatno uključivati visoke i promenljive cene energije (posebno gasa u veleprodaji), inflaciju, veće troškove zaduživanja (centralne banke van evrozone već povećavaju stope), neuravnoteženo tržište rada, tenzije sa Rusijom i porast novih varijanti Covid-19. S obzirom na ovu pozadinu, očekuje se da će rast BDP-a opasti nakon oporavka viđenog 2021. godine, pri čemu se očekuje da će rast za region istočne Evrope u 2022. biti 3,8 odsto u poređenju sa 4,9 procenata viđenih u 2021. godini, prema MMF-u”, zaključuje se u analizi revizorske kuće Mazars.