Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,5 odsto. Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 5,25 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,75 odsto.

Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako inflaciona očekivanja ne bi rasla i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na održivoj opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope, kaže se u zvaničnom saopštenju iz Kabineta guvernera NBS.

Takođe se navodi da je nastavljeno slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, a svetske cene energenata, zatim cene hrane i industrijskih sirovina nalaze se u padu, posmatrano međugodišnje. Međutim, Izvršni odbor smatra da je nastavak umerenog zaoštravanja monetarne politike i dalje potreban imajući u vidu da inflacija na globalnom nivou pokazuje znake otpornosti veće nego što se očekivalo. Iako se inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, nivoi na kojima se ona nalazi i dalje su relativno visoki. Pritom, na posebnu opreznost upućuje bazna inflacija, koja u mnogim zemljama sporije opada od ukupne, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada. To ukazuje da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena i da se povećanje referentnih kamatnih stopa najvažnijih svetskih centralnih banaka može očekivati i u narednom periodu.

U zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, nastavljeno je smanjenje ukupne inflacije, ali je njen nivo još uvek znatno iznad cilja. Ističući odlučnost da obezbedi povratak inflacije na cilj, Evropska centralna banka je u junu dodatno zaoštrila monetarnu politiku. Inflacija je nešto niža u Sjedinjenim Američkim Državama, što opravdava odluku Sistema Federalnih Rezervi da nakon 10 uzastopnih povećanja u junu zadrži referentnu kamatnu stopu nepromenjenom, ne isključujući mogućnost daljih povećanja u narednom periodu.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije ističe neophodnost vođenja oprezne monetarne politike i zbog neizvesnosti u pogledu dužine trajanja sukoba u Ukrajini, kao i raspoloživosti energenata i njihovih cena u narednom periodu.

„U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija je nastavila da usporava i u junu je iznosila 13,7 odsto. Nastavku usporavanja inflacije doprinele su cene naftnih derivata, bazna inflacija koja je smanjena na jednocifreni nivo, kao i cene hrane. Ipak, važno je istaći da je kod cena povrća zabeležen dalji rast, iako je uobičajeno da s dolaskom nove poljoprivredne sezone od maja usledi njihov pad, a glavni razlog za ovakvo njihovo kretanje jesu nepovoljni agrometeorološki uslovi (obilne padavine). I pored toga što agrometeorološki uslovi mogu uticati na odstupanje cena povrća od sezonski uobičajenih kretanja i u narednom periodu, odnosno da njihov pad u letnjim mesecima bude manji od sezonski uobičajenog, Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine„, ocenjuje se u saopštenju centralne banke.

Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu doprineće pre svega efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i stabilizacija i očekivani pad inflacionih očekivanja, zaključuje Izvršni odbor NBS.

Pokazatelji kretanja u realnom sektoru ukazuju da će i u drugom tromesečju biti ostvaren rast ekonomske aktivnosti i u odnosu na prethodno tromesečje i međugodišnje posmatrano, čemu pre svega doprinose povoljna spoljnotrgovinska kretanja – robni izvoz izražen u evrima porastao je za 10,5 odsto međugodišnje, dok je robni uvoz izražen u evrima smanjen za 11,6 odsto međugodišnje u periodu januar-maj. U okviru robnog izvoza, beleži se rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije, dok je, s druge strane, smanjenje robnog uvoza rezultat pre svega nižeg uvoza energenata i intermedijarnih proizvoda.

Održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru Narodna banka Srbije znatno doprinosi ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti, ocenjuje se u saopštenju iz Kabineta guvernera.

„Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta“, navode iz NBS.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 10. avgusta 2023. godine.