Neformalno obrazovanje ključno za pozicioniranje na modernom tržištu rada

Kada se posmatra domaće obrazovanje sa tržišnog aspekta poslednje tri decenije bile su izuzetno turbulentne. Otvaranje naše zemlje ka “tržišnim principima” posledično je dovela do osnivanja većeg broja privatnih obrazovnih ustanova u praktično svim nivoima edukativnog sistema.

Nagli ulazak novih preduzeća u obrazovanju doveo je do velikog raspona u kavlitetu nastave, pa i njene cene na tržištu. Uporedo sa tim, nažalost, državni obrazovni sistem nastavio je da gubi na kvalitetu, što zbog neadekvatnog finansiranja od strane države, što zbog sve manje “publike” kojoj se obraća, jer su se demografski i kulturni trendovi dosta pogoršali u međuvremenu.

Pa ipak, kako među državnim, tako i među privatnim obrazovnim ustanovama može se izdvojiti nekolicina po kvalitetu, trudu i rezultatima. Jedna od takvih je i jagodinska Akademija Filipović, koja ovih dana proslavlja dve decenije rada. Za nju je osobeno što spada u domaće pionire neformalnog obrazovanja iz privatnog sektora.

“Kada smo pre dvadeset godina započeli našu misiju sa kursevima stranih jezika i informatičkim obukama, nismo ni sanjali koliko će naša ustanova doprineti u podizanju kompetencija zaposlenih u obrazovanju, u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, pa i fakultetima u Srbiji. Te 2003. godine neformalno obrazovanje bilo je skoro tabu tema. Mali broj entuzijasta bavio se ovim veoma važnim vidom obrazovanja. Među njima bila je i naša ustanova. Od male obrazovne agencije vremenom smo prerasli u ozbiljnu i uvaženu ustanovu”, naglašava Bratislav Filipović, osnivač i direktor Akademije Filipović.

Danas Akademija Filipović aktivno učestvuje u edukaciji zaposlenih u obrazovanju u svim naučnim oblastima. Za period do 2025. godine Akademija Filipović akreditovala je 21 seminar, desetak konferencija, savetovanja, tribina. Saradnici, predavači Akademije Filipović, njih 39 iz više gradova Srbije, raznih obrazovnih profila sa bogatim naučnim i predavačkim iskustvom, čine Akademiju Filipović ozbiljnom ustanovom koja prednjači u neformalnom obrazovanju.

Za vreme pandemije Covid-19 predavači Akademije Filipović predstavljali su ogromnu podršku nastavnicima u sticanju veština za prelazak na online nastavu.

“Naša deviza je ‘korak ispred svih’ i zasniva se na redovnom praćenju potreba zaposlenih u obrazovanju. Prvi smo na YouTube objavili osnovna i prekopotrebna video uputstva za prelazak na drugačiji vid nastave. Naši predavači bili su dostupni 24 časa. Iako smo bili bez sigurnih finansijskih izvora, doneli smo odluku da nastavimo sa besplatnom edukacijom i da budemo stub podrške nastavnicima. Zahvalnost koju su oni ispoljili bila je naša najveća nagrada”, kaže Filipović, i dodaje da su se i druge institucije potom uključile u proces podizanja informatičkih kompetencija, sledeći primer ove jagodinske institucije.

Pandemija je promenila način i organizaciju života i poslovnih aktivnosti, način učenja, ali takođe, i čitav obrazovni sistem.

Oporavak nakon najgorih trenutaka pandemije vidi se i po poslovnim rezultatima Akademije Filipović. Nakon smanjenog prihoda u 2020. godini zbog nemogućnosti održavanja nastave uživo i organizovanja besplatnih online kurseva, već sledeća 2021. godina donela je rast prihoda od 476,33 odsto, na gotovo 393 hiljade evra, i uz potpuno odsustvo dugoročnih obaveza, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall.

Uči se celog života

Prema rečima Bratislava Filipovića, drastičan pad kvaliteta obrazovanja u našoj sredini na neki način je ih primorao da sami iznedre rešenja. Akademija Filipović je tako postala generalni zastupnik edukativno-simulacionog softvera ROQED, za zemlje Zapadnog Balkana, a uz to se bavi i razvojem sopstvenih softverskih rešenja, koja su namenski urađena i prekopotrebna obrazovnim ustanovama. Softveri su na srpskom, proizvedeni u informatičkoj radionici ove kompanije, usaglašeni sa svom pratećom regulativom.

“Program Elektronski portfolio nastavnika i učenika koristi 19.732 nastavnika u 1.500 ustanova. Program za samovrednovanje ustanova koristi nekoliko stotina škola, kao i program E-biblioteka. Program Elektronska pedagoška sveska, E-dnevnik za muzičke škole, Program za PP službu, Program za vođenje dokumentacije u predškolskim ustanovama (E-vrtić), i Elektronski portfolio za direktore su takođe izuzetno korisni, upotrebljivi i cenjeni u školama. Navedeni programi su delovi informacionog sistema koji smo razvili i koji razvijamo godinama, od 2008. godine”, navodi direktor jagodinskog preduzeća.

Obrazovanje je najvažniji stub razvoja svakog društva i države. Bez obrazovanih kadrova ne može se dugoročno računati na privredni niti kulturni napredak. I dok je status formalnog obrazovanja – iako godinama okrunjen – ipak prepoznat u svim društvenim slojevima, neformalno obrazovanje tek dobija na značaju, između ostalog i zahvaljujući sve većim i bržim promenama na tržištu rada.

“Fakultetska diploma danas je samo ulaznica za dobijanje nekog posla, i niko vas više u svetu ne pita za prosek ocena koji ste imali kroz formalno obrazovanje, nego šta znate i koliko dobro znate da radite posao za koji ste dobili tu diplomu. Tada se aktivira potreba za neformalnim obrazovanjem, tzv. učenjem za ceo život. Ceo život se sastoji u učenju i to je proces koji nikada ne prestaje, i ne sme da prestane”, zaključuje Bratislav Filipović.