Nejednak pristup radnim mestima, objektima, informacijama i uslugama državne uprave

I pored višegodišnjih reformi, šanse i mogućnosti za pristup državnoj upravi su otežane, a podaci upućuju na to da još uvek postoji manjak senzibiliteta uprave za potrebe stanovništva, a posebno za one ranjive i ugrožene, kao i neujednačena pristupačnost radnih mesta u državnoj upravi, pokazalo je istraživanje Centra za evropske politike (CEP) „Državna uprava u Srbiji: Trnovit put do mogućnosti za sve“. Biznis.rs prenosi analizu ključnih rezultata.

Zakonski, državna uprava ne ograničava pristup radnim mestima, objektima, informacijama i uslugama. Naprotiv, položaj i postupanje sa različitim društvenim grupama regulisano je domaćim pravnim okvirom, kao i preuzetim međunarodnim obavezama.

Međutim, na to da su šanse i mogućnosti za pristup državnoj upravi otežane ukazuju ocene različitih društvenih aktera, kao i podaci domaćih institucija, poput Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, stoji u analizi CEP.

Kada je u pitanju zapošljavanje, u Srbiji se država i dalje smatra poželjnim poslodavcem: istraživanja Balkanskog barometra godinama unazad sugerišu da građani i građanke prednos daju javnom sektoru u odnosu na privatni, a kao glavne prednosti navode sigurnost posla, i bolje uslove rada, odnosno manje prekovremenog rada i radnog opterećenja.

„Međutim, nemaju sve društvene grupe jednak pristup poslu u državnoj upravi. Iako žene čine većinu, gotovo 56 odsto zaposlenih u državnoj upravi, udeo žena u odnosu na ukupan broj zaposlenih i dalje je manji je na radnim mestima koja tradicionalno zauzimaju muškarci„, stoji u analizi koja za primer navodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, u kome je udeo žena u ukupnom broju zaposlenih je ispod četvrtine u područnim policijskim upravama, kao i u Direkciji policije, dok je u specijalizovanim jedinicama policije još niži.

Kada je reč o opštoj pristupačnosti objekata organa državne uprave za stranke, u 2021. godini, 38 odsto pritužbi Povereniku zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta bilo je u postupku pred organima javne vlasti, i u pružanju javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina.

„Nasuprot tome, treba pomenuti da je zabeležen pozitivniji stav državnih službenika u pogledu otvorenosti radnih mesta uprave za pripadnike nacionalnih manjina. Gotovo dve trećine ispitanih u 2022. godini, bilo je saglasno da pripadnici manjinskih zajednica imaju jednake mogućnosti da se zaposle kao državni službenici. Ovakav stav zaposlenih sugeriše nešto pristupačniju upravu za građane i građanke pripadnike nacionalnih manjina“, navode iz CEP-a.

Kada je u pitanju teritorijalno prisustvo uprave, odnosno njenih usluga, stanovnici udaljenih, ruralnih područja ili slabo pokretljivi su diskriminisani usled neadekvatne rasprostranjenosti uprave.

„I pored opšteprisutne digitalizacije, i elektronsko pružanje usluga je potrebno prilagođavati tako da odgovara specifičnim uslovima u kojima žive različite društvene grupe. Nedavno istraživanje Međunarodne unije za telekomunikaciju pokazalo je da je samo 47 odsto organa državne uprave, 36 odsto jedinica lokalne samouprave, i 46 odsto organa u autonomnim pokrajinama ispoštovalo kriterijume e-pristupačnosti uslugama„, ističe se u analizi CEP.

Pored svega ovoga, uvreženo mišljenje u srpskoj javnosti je da za posao u upravi ključno imati lične ili političke veze.

„Ispitivanje javnog mnjenja iz 2022. godine, u okviru WeBER-a, potvrdilo je da se radi o velikom delu populacije – gotovo 80 odsto građana smatra da su za posao u državnoj upravi potrebna lična poznanstva (rodbinske i prijateljske veze), dok je 75 odsto onih koji smatraju da je potrebna politička veza (članstvo u političkoj partiji i lične poznanstva)„, ukazali su iz CEP.

„Značaj problema jednakih mogućnosti za pristup upravi nadilazi pitanje ostvarivanja ciljeva Strategije reforme javne uprave (RJU) ili drugih reformi. Ovo pitanje direktno je povezano sa prilikama za sve da ostvare osnovna prava i ispune obaveze kada stupaju u kontakt sa državom. U tom smislu, problem je višedimenzionalan, prisutan u svakom momentu, i na svakom mestu u našoj zajednici, i tako mu treba i pristupiti – temeljno i bez odlaganja„, poručili su iz CEP.

Podsećaju da se državna uprava u Srbiji reformiše gotovo već dve decenije.

„Usvajanjem nove Strategije RJU 2021. čini se da je reforma dobila novi zamajac, i to u većoj orijentaciji ka građanima i privredi i konkretnom opredeljenju prema upravi kao uslužnom servisu, koji je prilagodljiv, pruža korisnički orijentisane usluge koje razumno koštaju, pritom vodeći računa o manjinskim i ugroženim grupama…I pored strateških ciljeva koji podvlače da su ljudi u fokusu RJU u Srbiji, pristupačnost uprave još uvek nije visoko na listi prioriteta, barem ne u praksi“, zaključak je analize CEP.