Nelegalni auto-servisi opterećuju struku, legalne servisere teraju u sivu zonu

Dok Srbija čeka na početak proizvodnje električnog Fiat Pande, iz Udruženja auto-servisi Srbije (UAS) upozoravaju na stanje u njihovoj delatnosti koje, kako tvrde – postaje alarmantno. Napominju da je posao servisera sve kompleksniji i odgovorniji, a ocenjuju i da „danas praktično svako može da se bavi servisiranjem vozila“.

Problem sa kojim se godinama suočavaju je ogroman broj nelegalnih radionica – više hiljada njih u celoj Srbiji, što opterećuje struku, utiče na cenu rada i tera i legalne servisere u sivu zonu ili u druge zemlje.

„Interesovanje za zanate je sve manje, a školski sistem je u ogromnom zaostatku za razvojem auto-industrije. Kada tome dodamo da servisiranje vozila odavno nije samo zanat, već da se bavimo najnaprednijim tehnološkim izumima, nije čudo što se mnoge kolege pitaju da li će imati ko da ih nasledi.  Cilj u narednom periodu je bolje povezivanje sa svim resornim ministarstvima i pronalaženje sistemskih rešenja za goruće izazove struke“, kaže u razgovoru za Biznis.rs Aleksandra Đurišić, menadžerka UAS. 

Alarmantan je podatak da, prema nekim procenama, oko 60 odsto servisa u našoj zemlji posluje nelegalno, a na ruku im ide to što ih niko ne kontroliše.

„Oni ne plaćaju poreze, u veleprodajama kupuju opremu i delove za gotovinu i dobijaju iste, a nekad čak i bolje rabate od majstora koji se legalno bave servisiranjem vozila. Ovakvo stanje značajno utiče na cenu rada, posebno u malim mestima, gde često ima više nelegalnih nego legalnih radionica“, objašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da je još jedan od ciljeva u narednom periodu izrada studije o broju i uticaju nelegalnih servisa u Srbiji.

„Želimo da prikažemo koliko gubi državni budžet, kakav je uticaj na životnu sredinu, kako utiču na bezbednost u saobraćaju i samu našu struku. Nadamo se da će ozbiljna analiza inicirati konstruktivne razgovore sa donosiocima odluka i, naravno, nadamo se pozitivnim rešenjima“, kaže Đurišić.

Problem je utoliko veći jer obuhvata i ekološki aspekt, a Srbija poslednjih godina pokušava da se stavi ne listu „zelenih zemalja“. Upravljanje opasnim otpadom iz radionica je poseban izazov.

Iz Udruženja auto-servisa ističu da je neophodno da svi počnemo odgovorno da se ponašamo po pitanju opasnog otpada, na čelu sa državom. Takođe, navode da je dobro to što se usklađujemo sa evropskim zakonima, ali da postoji puno poteškoća sa njihovom primenom u Srbiji.

„Pre svega, smatramo izuzetno važnim pitanje zaštite životne sredine i puno energije ulažemo u bavljenje ovom temom. Samo prošle, 2024. godine održali smo pet simpozijuma na kojima je jedna od tema bila upravljanje opasnim otpadom. Svakodnevno savetujemo i nudimo konsultacije članovima, tumačimo za njih regulativu, pokušavamo da na osnovu naše brojnosti obezbedimo bolje uslove i manje troškove za analize i zbrinjavanje otpada, ali to uopšte nije jednostavno“, kaže naša sagovornica.

Na primer, sistem sakupljanja opasnog otpada od malih generatora u Srbiji ne postoji. Operaterima se ne isplati da se bave malim količinama, a ograničeni su i kapaciteti za skladištenje.

Sledeći i najveći izazov su troškovi zbrinjavanja opasnog otpada. Iako država naplaćuje taksu za svaki kilogram proizvoda koji upotrebom postaje opasan otpad (prilikom njegovog stavljanja na tržište), Zeleni fond odavno ne postoji, pa sredstva od naknada ne završavaju tamo gde bi trebalo. Operateri nemaju pristup tim sredstvima, a zbrinjavanje opasnog otpada postaje trošak samih servisera. Ti troškovi su izuzetno veliki.

Ukoliko serviser iz Kragujevca želi da zbrine, recimo, tonu otpadnog ulja, operateri naplaćuju 120 dinara po svakom gaženom kilometru i 35 dinara za zbrinjavanje svakog litra ulja. To dovodi do iznosa od oko 65.000 dinara, koliko bi servis trebalo da plati operateru iz Beograda. Serviseri su prinuđeni da plaćaju ove visoke iznose, jer se u suprotnom suočavaju sa mogućnošću da dobiju prekršajnu ili čak krivičnu prijavu. Većina njih ipak ne naplaćuje vozačima zbrinjavanje opasnog otpada iz njihovih vozila.

U Udruženju su saglasni da rešenja moraju biti sistemska, a da država mora da obezbedi iste uslove za sve.

Zanatlije nikad plaćenije, ali sve manje zainteresovanih za bavljenje zanatom

Još jedan od velikih problema na koje ukazuje UAS je jako loše stanje obrazovnog sistema u oblasti servisiranja, što za posledicu ima sve manje đaka u klupama mašinskih i tehničkih škola. Taj trend se nastavlja iz godine u godinu, a podaci pokazuju da među deset učenika u najboljem slučaju jedan ili dva pokažu interesovanje za učenje i usavršavanje u ovoj oblasti. Ipak, ima i pozitivnih pomaka.

„Danas su serviseri plaćeniji nego ikada. Tome svakako doprinosi nedostatak kadrova, ali i sve složeniji proces servisiranja. Da bi se servisirala savremena vozila neophodna su velika ulaganja u ljude, opremu, dijagnostiku, specijalne alate, i sve to naravno utiče na cenu. Na servis se čeka sve duže, kako u ovlašćenim, tako i u nezavisnim servisima. Cena usluga će neminovno nastaviti da raste i zato verujemo da će se uskoro mladi sve više okretati našem pozivu, jer on garantuje nezavisnost i sigurnu budućnost“, poručuju iz Udruženja autoservisi Srbije.

Navode i da servisiranje vozila odavno nije samo auto-mehanika, sve je više elektronike, programiranja, dijagnostike, a to je ono što današnju decu zanima.

„Ako uspemo da osavremenimo trenažni proces budućih majstora, stvorimo fer uslove za poslovanje i uz prave podsticaje države, verujemo da ima nade za struku“.

Kao jedno od rešenja za nedostatak kadrova u ovoj oblasti pominju se i strani radnici. Međutim, koliko je ova opcija dobra, toliko može imati i negativan efekat.

Radnici iz inostranstva „mač sa dve oštrice“

U poslednjih nekoliko godina Srbija beleži značajan porast u angažovanju stranih radnika kako bi popunila nedostatak kvalifikovane radne snage. Mišljenja servisera vozila po ovom pitanju su podeljena.  

„Svakodnevno dobijamo ponude agencija u kojima nam se nude kvalifikovani strani radnici. Neke kolege već imaju radnike iz inostranstva u svojim radionicama. Iskustva su različita, ali je većina saglasna da na taj način možemo da nadomestimo samo onaj kadar koji obavlja jednostavnije serviserske usluge, poput vulkanizerskih. Kada govorimo o ozbiljnim popravkama, puno je teže naći adekvatne radnike iz inostranstva. Jezička barijera, nekada i kulturološke razlike, otežavaju komunikaciju i integraciju tih radnika u postojeći sistem. Takođe su često upitne njihove kvalifikacije“, kažu iz Udruženja.

Da bi se prevazišli ovi izazovi preporuke Udruženja su unapređenje obrazovnog sistema u Srbiji, kako bi se podstaklo interesovanje za zanatskim zanimanjima, uz paralelno postepeno uvođenje standarda u oblast servisiranja vozila i ukidanje nelojalne konkurencije.