Nestašica šarana diže cenu ove ribe i do 650 dinara po kilogramu

Sa 12.000 hektara pod ribnjacima Srbija je spala na 4.000 hektara i uvozi više od 75 odsto ribe. Proizvodnja je smanjena, a pandemija je potpuno devastirala ribarstvo. Rezultat nebrige države je današnja situacija na tržištu, gde u toku Uskršnjeg posta građani zbog nestašice ne mogu da kupe šarana ispod 650 dinara po kilogramu, kaže za Biznis.rs predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka „Kapetanski rit“ Krum Anastasov.

“Cena više uopšte nije važan faktor jer ribu nema ko da proizvede. Zbog nestašice građani živog šarana kupuju na beogradskim pijacama po nezamislivim cenama od 650 dinara po kilogramu, i to ko se snađe pa eventualno pronađe u nekoj ribarnici. Generalno vlada velika nestašica i nema ribe iz toplovodne akvakulture poput šarana, tolstolobika, amura”, navodi Anastasov.  

Prema njegovim rečima, apeli da se pomogne ribarstvu nisu urodili plodom i naša zemlja je u znatno lošijoj poziciji u odnosu na konkurenciju u Hrvatskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji.

“Svaki naš predlog, koji je stigao na adresu Ministarstva finansija preko Privredne komore Srbije ili urgencije Ministarstva poljoprivrede, nije usvojen. Do pre tri godine, kada je ribarstvo imalo ozbiljnije površine, svi porezi i doprinosi koje je ova grana pravila i sve što je išlo u budžet od PDV-a, poreza za penzijsko i invalidsko osiguranje i svih ostalih doprinosa, iznosilo je između 800 miliona i milijardu dinara, a mi smo od države od svega toga dobijali možda pet odsto”, kaže Anastasov.

Kako ističe, država nije htela da ukine ni vodoprivredne obaveze, koje nema većina zemalja u okruženju, niti da podigne subvencije, dok sve navedene države imaju davanja što iz nacionalnih, što iz evropskih fondova.

„Danas je zaparloženo 150.000 hektara površina koje mogu da budu ribnjaci, a od 12.000 koliko smo imali, uspeli smo da ugasimo još 8.000 hektara. Na kraju dolazimo u situaciju da u Srbiji postoji nekoliko ribnjaka koji su izdržali do sada, kao što je Kapetanski rit, dok ribnjak poput Ečke više ne funkcioniše, Bečej je na kolenima, ogroman ribnjak Jedinstvo Apatin više ne funkcioniše, Kneževac, kao ni Baranda ni Bač”, napominje naš sagovornik.

Na kraju, kako dodaje, ješćemo Pangasius i skušu, ako je bude bilo, a građanima preostaje da se bore da dođu do nekog artikla koji im odgovara.

“Ribnjaci u Srbiji su u fazi gašenja i ako neko nešto ne preduzme jedna grana stočarstva, koja je u istorijskom smislu bila važna na ovim prostorima, potpuno će nestati. Imamo sve uslove – Savu, Dunav, jezera, čiste vode, ali nema sluha. I dok je naš šaran i naša riba po svim parametrima jedna od najkvalitetnijih u Evropi, mi smo kao nacija osuđeni da budemo broj jedan na listi kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa, a potrošnja ribe po glavi stanovnika i dalje je minimalna, oko pet kilograma”, zaključuje predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka „Kapetanski rit“ Krum Anastasov.