Niska kupovna moć kočničar ozbiljnijeg rasta cena

Inflacija u Srbiji ubrzana je i na mesečnom i na međugodišnjem nivou, a jedan od osnovnih razloga je ubrzanje rasta cena prehrambenih proizvoda usled velikog poskupljenja neprerađene hrane, navodi se u analizi u aprilskom broju biltena “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).

U januaru i februaru 2022. registrovana je mesečna inflacija od 0,8 odsto i 1,1 odsto, kao i međugodišnja inflacija od 8,2 odsto i 8,8 odsto, pa je tako u februaru 2022. nastavljeno ubrzavanje međugodišnje inflacije koje je započeto u martu 2021.

„Mesečna inflacija je ubrzana u februaru 2022. isključivo pod dejstvom privremenih faktora jer je, pri sniženoj njenoj baznoj komponenti, povišena njena nebazna komponenta. Na mesečnom nivou je u januaru i februaru 2022. zabeležena bazna inflacija od 0,6 odsto i 0,3 odsto, te nebazna inflacija od jedan i 1,8 odsto. Pritom je ubrzanje mesečnog rasta cena prehrambenih proizvoda u februaru 2022. bilo glavni uzročnik ubrzanja nebazne inflacije u tom mesecu. Prehrambeni proizvodi su na mesečnom nivou poskupeli za 1,4 odsto u januaru, a za dva odsto u februaru“, navode autori MAT-a.

Međugodišnja inflacija je, kako ukazuju, ubrzana u februaru 2022. pretežno pod dejstvom privremenih faktora jer je povećanje njene nebazne komponente bilo veće od povećanja njene bazne komponente. Na međugodišnjem nivou je u januaru i februaru 2022. registrovana bazna inflacija od 4,1 odsto i 4,4 odsto, te nebazna inflacija od 11,7 odsto i 12,6 odsto. I opet je ubrzanje rasta cena prehrambenih proizvoda u februaru 2022. bilo glavni uzročnik ubrzanja nebazne inflacije u tom mesecu.

„Prehrambeni proizvodi su na međugodišnjem nivou poskupeli za 13,5 odsto u januaru, a za 15,2 odsto u februaru 2022. godine. Sve osnovne kategorije potrošačke korpe su poskupele i na mesečnom i na međugodišnjem nivou u februaru 2022, a u oba ova slučaja najviše su poskupeli prehrambeni proizvodi – usled velikog poskupljenja neprerađene hrane. Prehrambeni proizvodi su poskupeli za dva odsto na mesečnom, a za 15,2 odsto na međugodišnjem nivou. Istovremeno je neprerađena hrana poskupela za 3,4 odsto u prvom, a čak za 26,3 odsto u drugom slučaju“, ističu autori ekonomskog biltena „Makroekonomske analize i trendovi“.

Da su visoke cene ulaznih inputa neprerađenih proizvoda povukle opšti rast cena, odnosno inflaciju, za Biznis.rs potvrđuje i agroekonomski analitičar Milan Prostran. Prema njegovim procenama, cene hrane će rasti sve do jeseni, ali ne ubrzano kao u svetu jer je Srbija faktički „samodovoljna“ i nije toliko zavisna do uvoza, osim onoliko koliko to zahteva otvoreno tržište.  

Ipak, on smatra da se ne može govoriti ni o nekom značajnijem „obaranju cena“, imajući u vidu sve troškove i inpute koje ulaze u cenu koštanja hrane.

„To su, pre svega, energenti i neprerađeni deo, najpre pšenica i kukuruz, koji su došli do nezabeleženih cena u istoriji. Tu su još i nekih četiri-pet sirovih, neprerađenih proizvoda pored pšenice i kukuruza, kao što su soja, šećer i sirovo ulje. Očigledno je da se ne može predvideti šta će se dešavati u budućnosti, ali mi, sa druge strane, imamo sreće jer imamo sopstvenu hranu. Država je donela odgovarajuće mere i zamrzla cene osnovnih životnih namirnica na određeni period, ali kada to prođe taj period se akumulira“, ocenjuje naš sagovornik.

On smatra da je situacija nepredvidiva, da globalna kriza utiče na sve, ali da mi ipak nećemo morati da uvozimo i devizama plaćamo mnogo skuplju hranu sa berzi.

„Mi smo prošli kroz mnoge krize i znamo da se preorijentišemo na neke druge koloseke u potrošačkim navikama i do toga će sigurno doći. Mislim da smo u boljoj situaciji od nekih drugih zemalaja bar što se tiče naših robnih fondova. Ne moramo da brinemo, to su naše robe, pa država može i da na neki način usporava rast“, zaključuje agroekonomski analitičar Milan Prostran.