Nikad manje inspektora u Srbiji

Prema podacima Mreže inspektora Srbije, u republičkim inspekcijama trenutno radi oko 2.200 inspektora, a još oko 1.600 angažovano je u jedinicama lokalne samouprave, dok je analiza Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu iz 2019. godine pokazala da je samo na republičkom nivou potrebno najmanje 3.600 inspektora.

Predsednik te strukovne organizacije Dragoman Paunović za Biznis.rs upozorava da nikada nije bilo manje inspektora, kao i da ulazimo u fazu da neće imati ko da kontroliše sprovođenje propisa od ogromnog značaja za siguran i bezbedan život i rad.

Da manjak inspektora nije nepoznanica za državu svedoči i podatak iz marta ove godine, kada je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu objavilo da popunjenost državnih inspekcija iznosi 30 do 70 odsto.

Paunović ističe da ključni razlozi zbog kojih radna mesta inspektora ostaju nepopunjena mogu da se svedu na dva: da još nije sprovedena odgovarajuća reforma i profesija postavljena na adekvatnu poziciju u okviru službeničkog sistema, kao i da su zarade inspektora izuzetno niske u odnosu na zahtevanu stručnost i vrstu poslova koje obavljaju.

„Imamo i strahovit odliv kadrova iz inspekcija – po osnovu odlazaka u penziju svake godine sistem napušta oko 200 inspektora, a odlaze i zbog ponižavajuće malih plata u odnosu na sve specifičnosti inspekcijskog poziva i rizike kojima su inspektori svakodnevno izloženi. Odlaze i zato što se na pleća jednog svaljuje posao koji bi u normalnim okolnostima radila tri inspektora“, objašnjava sagovornik Biznis.rs.

Država, kako ističe, pokušava da angažuje nove inspektore, ali kvalitetni kadrovi nisu zainteresovani za taj posao.

„Zaista je previše optimistično od države da očekuje da u inspekciju dođu građevinski, saobraćajni ili rudarski inženjeri, doktori medicine, veterine i drugi stručnjaci za platu od 64.000 dinara, koliko zarađuje inspektor u zvanju savetnika. Pri tome, da bi dobio zvanje savetnika, kandidat treba da ima tri godine radnog iskustva, dok je za platu od 84.000 dinara potrebno pet godina radnog iskustva. Stručnjaci sa takvim iskustvom u drugim sektorima mogu da dobiju i duplo višu platu“, ocenio je Paunović.

Upozorava da je stanje kritično i nada se da će država to shvatiti i preduzeti hitne, ako treba i vansistemske mere kako bi predupredila potencijalne izuzetno negativne posledice po sprovođenje propisa kojima se štite život i zdravlje građana, bezbedan rad, zdrava životna sredina ili fer poslovna utakmica.

„Ako nema inspektora, ko će naterati investitora da uloži sredstva i obezbedi bezbedan rad, propisne skele na gradilištima kako se radnici ne bi povređivali ili ginuli? Ako nemamo veterinarske inspektore, onda nema kontrole ispravnosti hrane ili borbe protiv zaraznih bolesti životinja, što znači i ogromnu štetu za domaću privredu. Urbanistički i građevinski haos već svedoče o nedostatku inspektora u tim oblastima“, upozorava Paunović i podseća na značaj inspekcija u rudnicima, gde su u pitanju životi rudara, ili u energetskom sistemu zemlje, gde su zabeležene izuzetno visoke štete pre dve godine.

Mali broj inspektora, kako naglašava, za sobom povlači brojne organizacione probleme u sprovođenju zakonitosti i bezbednosti, što se snažno reflektuje i na javni interes, kao i na očekivanja građana i privrede, a posebno na aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije i stvaranju povoljnijeg ambijenta za poslovanje privrednih subjekata koji posluju u skladu sa zakonskim propisima.

Upravo Program za suzbijanje sive ekonomije u periodu od 2023. do 2025. godine i njegov Akcioni plan za cilj postavljaju da se u naredne dve godine zaposli više od hiljadu novih inspektora.

„Ukoliko država ne odluči da sistemski uredi položaj inspekcija, a njihove zarade ne podigne na odgovarajući nivo, bojim se da će rezultati izostati“, zaključio je Paunović u razgovoru za Biznis.rs.