Nov zakon o organskoj proizvodnji do kraja godine, olakšan put do tržišta EU

Bržem razvoju industrije organske hrane u Srbiji trebalo bi da doprinese nov zakon o organskoj proizvodnji čije se usvajanje očekuje do kraja ove godine.

Ivan Lazić iz službe za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije (PKS) u razgovoru za Biznis.rs kaže da će nov propis biti u potpunom skladu sa EU regulativama.

Prema rečima našeg sagovornika čiji je sektor u PKS deo radne grupe za izradu novog zakona, namera je da se odredbama o organskoj proizvodnji ovaj sektor što više uskladi sa EU Uredbom 2018/848.

“Ujedno ovim nacrtom zakona su preuzeti opšti zahevi za pravila proizvodnje, dok će posebna, odnosno dodatna pravila proizvodnje biti implementirana kroz podzakonske akte”, napominje Lazić.

Zakonom će se dodatno prilagoditi pravila o grupnoj sertifikaciji koja u trenutnom obliku nisu u skladu sa EU uredbama. Takođe, plan je da nacrt zakona omogući malo jednostavniju i lakšu primenu sistema kontrole, pre svega kada se govori o obavezama nadležnog tela, inspekcije i kontrolnih tela, kao procedure međusobnog izveštavanja.

Druga bitna promena je u delu procedura uvoza organskih proizvoda iz EU, gde je cilj da se izbegne duplo označavanje, koje se trenutno primenjuje, što će doprineti uštedi troškova.

Usklađivanje sa propisima EU

U Srbiji površine koje služe za proizvodnju organske hrane zauzimaju 24.000 hektara, što je u odnosu na zemlje regiona, kao što su Slovenija koja ima 50.000 hektara, Hrvatska 90.000, ili Mađarska oko 300.000 hektara i Rumunija blizu 400.000 hektara, izrazito malo. Ali sa druge strane, prema rečima stručnjaka dobra stvar je to što se te površine iz godine u godinu povećavaju jer su 2015. godine iznosile oko 15.000 hektara.

Ivan Lazić iz službe za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije ističe da će novim zakonom i usklađivanjem sa EU regulativom predstavljati dodatni podsticaj za domaće proizvođače.

“Našim proizvođačima novi zakon će omogućiti nesmetani pristup EU tržištu od 2024. godine. To će doprineti većoj spoljnotrgovinskoj razmeni sa nama najznačajnijim tržištem. Plan je da se zakonom o organskoj proizvodnji i dodatnim podzakonskim aktima Srbija potpuno uskladi sa EU regulativom. Srbija prema EU Uredbi 2018/848 spada u kategoriju „trećih zemalјa“ što znači da do decembra 2024. godine moramo da uspostavimo sistem za organsku proizvodnju isti kakav postoji u EU. To, pored usvajanja zakona, podrazumeva i donošenje svih predviđenih podzakonskih akata”, objašnjava naš sagovornik.

Kada je reč o vrednosti tržišta organske hrane u Srbiji, iako ne postoje precizni podaci, procene su da je vrednost domaće organske proizvodnje oko 45-50 miliona evra.

Prema rečima naših stručnjaka, ono što dosta ohabruje je izvoz koji iznosi 37 miliona evra, dok uvozimo oko devet miliona evra. Procenjuje se da za domaću potrošnju odlazi oko 17 miliona evra organske hrane.

Od ukupnog izvoza u zemlje EU realizuje se 86 procenata, u SAD oko sedam odsto, Kanadu tri odsto, Švajcarsku dva odsto i mali deo čak stigne i do Australije.

Najviše organske hrane se izvozi u Nemačku (7,8 miliona evra), Holandiju, Austriju, Italiju i Kanadu. EU je veliki proizvođač organske hrane, ali takođe prema procenama može da zadovolji samo 50 odsto organskog tržišta hrane.