Nova pravila za kontrolu štetnih materija u hrani

Pravilnik o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, objavljen 30. avgusta 2024. godine, donosi ključne regulative koje će značajno uticati na kvalitet i bezbednost prehrambenih proizvoda na tržištu Srbije.

Ovaj pravilnik, donet uz saglasnost ministra poljoprivrede i ministra zdravlja, jasno propisuje granice prisustva štetnih materija u hrani, s posebnim naglaskom na mikotoksine, patulin, akrilamid i druge potencijalno opasne kontaminente.

S obzirom na sve strože standarde koji se primenjuju na globalnom tržištu hrane, ovaj dokument predstavlja važan korak ka usklađivanju sa evropskim regulativama i jačanju bezbednosti hrane za krajnje potrošače. Maksimalno dozvoljene koncentracije odnose se na sve prehrambene proizvode, bilo da su prerađeni, neprerađeni, ili se koriste kao sastojci, piše AGROpress.

Jedan od centralnih ciljeva ovog pravilnika je smanjenje rizika po zdravlje potrošača kroz rigorozne kontrole i precizno određivanje dozvoljenih nivoa zagađivača u različitim vrstama hrane. Na primer, kontaminacija mikotoksinima poput aflatoksina u sušenom voću, orašastim plodovima, žitaricama i drugim proizvodima biće pod strogom kontrolom. Posebne mere se takođe odnose na akrilamid, hemikaliju koja nastaje pri pečenju ili prženju na visokim temperaturama i koja se nalazi u proizvodima poput čipsa, prženih krompirića, peciva i kafe.

Ovaj pravilnik daje jasne smernice za subjekte u poslovanju sa hranom o načinima prilagođavanja proizvodnih procesa kako bi se kontaminacija svela na minimum, uključujući i konkretne preporuke za ublažavanje efekata kontaminenata. Takođe, sadrži posebne odredbe o tome kako se određena hrana može stavljati na tržište, kao i detalje o obaveznom obeležavanju proizvoda koji zahtevaju dodatnu obradu radi smanjenja zagađenja.

Uvedena ograničenja predstavljaju jasne i stroge smernice za proizvođače hrane, ali i za kontrolne organe, koji će morati da sprovode rigorozne inspekcije kako bi osigurali da se kontaminacija zadrži ispod propisanih nivoa. Uvođenje ovakvih standarda ne samo da štiti domaće potrošače već i povećava konkurentnost srpskih proizvoda na međunarodnom tržištu, naročito u Evropskoj uniji, gde se posebna pažnja posvećuje bezbednosti hrane.

Kontrola sprovođenja pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani zasnivaće se na strogim merama inspekcije, monitoringa i testiranja, uz obavezno pridržavanje standarda koji su definisani za različite vrste proizvoda.