Poljoprivreda Srbije ne prati rast EU: BDV smanjen za 0,89 odsto

Poljoprivreda Evropske unije beleži znatno snažniji rast bruto dodate vrednosti (BDV) nego srpski agrar. Prema podacima Eurostata, BDV poljoprivrede EU-27 povećan je sa oko 156,4 milijarde evra u 2015. na približno 247 milijardi evra u 2025. godini, što predstavlja nominalni rast od oko 58 odsto.

Posebno veliki skok zabeležen je između 2021. i 2022. godine, kada je BDV porastao sa 187,1 na 220,8 milijardi evra. Samo tokom 2025. godine povećanje je bilo 10,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Međutim, slika u Srbiji je znatno nepovoljnija. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), BDV poljoprivrede u periodu od 2015. do 2025. godine kumulativno je smanjen za 0,89 odsto, dok je prosečna godišnja stopa rasta bila negativna i iznosila 0,53 odsto.

Podaci pokazuju da je poljoprivreda Srbije tokom posmatranog perioda prolazila kroz velike oscilacije. U 2015. godini BDV je pao za 5,6 odsto, a 2017. godine zabeležen je još izraženiji pad od 10,5 odsto. Rast od 2,4 odsto ostvaren je 2020. godine, dok je već naredne godine BDV ponovo smanjen, i to za 6,2 odsto. U 2023. godini zabeležen je rast od 8,11 odsto, dok je 2025. godina završena padom od 0,19 odsto.

Agroanalitičar Milan Prostran, međutim, ukazuje da ove podatke treba posmatrati oprezno, jer se pad koji se navodi u statistici pre svega odnosi na fizički obim poljoprivredne proizvodnje, a ne nužno na njenu ukupnu vrednost.

Prostran očekuje da će 2026. godina doneti poboljšanje i u fizičkom obimu proizvodnje i u njenoj vrednosti. Prema njegovoj proceni, ovogodišnja proizvodnja mogla bi biti najmanje 10 do 15 odsto veća nego prošle godine, ali konačni podaci još nisu dostupni jer proizvodna godina nije završena.

Preciznija statistika, kako navodi, obično se dobija tokom novembra i decembra.

„Ova godina će biti bolja u vrednosnom i fizičkom smislu i nešto malo će popraviti situaciju“, ocenjuje Prostran.

Kao pokazatelj boljih rezultata on navodi očekivanu proizvodnju pšenice od gotovo četiri miliona tona, dok bi rod kukuruza mogao da dostigne oko 4,7 miliona tona. Iako je to i dalje ispod nivoa koji se, imajući u vidu zasejane površine, ranije očekivao za kukuruz, rezultat je značajno bolji u odnosu na prošlu godinu. Bolji rezultati očekuju se i kod šećerne repe, soje i drugih ratarskih kultura.

Prostran podseća da poljoprivreda u Srbiji u proseku učestvuje sa oko osam do 10 odsto u bruto domaćem proizvodu. Zbog toga svako veće smanjenje proizvodnje ima direktan uticaj na ukupnu ekonomsku aktivnost.

On smatra da bi i izdvajanja države za poljoprivredu trebalo posmatrati kroz višegodišnji prosek učešća sektora u BDP-u, a ne samo kroz rezultate jedne godine. Prema njegovim rečima, agrarni budžet ove godine učestvuje sa oko 7,3 odsto u ukupnom budžetu Republike Srbije, dok je ranije postojala i odredba prema kojoj izdvajanja nisu smela da budu niža od pet odsto.

Poseban problem predstavljaju i promene cena poljoprivrednih proizvoda. Prostran ukazuje da fizički veća proizvodnja ne mora automatski da znači i veći prihod poljoprivrede, jer istovremeno može doći do pada cena.

To se, prema njegovim rečima, posebno vidi kod voća. Cene voća prošle godine bile su oko 50 odsto više nego ove godine, zbog čega poređenje vrednosti proizvodnje može dati drugačiju sliku od poređenja samog fizičkog obima.

Naš sagovornik ističe i da se poljoprivreda ne može posmatrati izolovano od kretanja na svetskom tržištu hrane. Cene pšenice i kukuruza jesu pod pritiskom, dok cene hrane generalno i dalje imaju uzlaznu tendenciju prema podacima FAO. Istovremeno, vremenske nepogode i klimatski rizici sve više utiču na proizvodnju, naročito u Evropi.

Zbog toga, kako objašnjava, rezultat poljoprivrede može značajno da utiče na ukupnu ekonomsku sliku Srbije. Kada sektor zabeleži pad, njegovo učešće u BDP-u se smanjuje, dok u godinama snažnog rasta njegov doprinos ukupnoj privrednoj aktivnosti postaje znatno veći.

Prostran procenjuje da se ukupna vrednost poljoprivrede Srbije kreće u rasponu od pet do šest milijardi dolara, ali naglašava da konačnu sliku o kretanju proizvodnje u 2026. godini treba sačekati do završetka proizvodne godine i objavljivanja zvaničnih statističkih podataka.