Nove oznake energetske efikasnosti za još četiri proizvoda u EU

Mašine za sušenje veša, pametni telefoni, bežični telefoni i tableti od 1. jula moraju da imaju nove oznake energetske efikasnosti i eko dizajna koje se od marta 2021. godine postepeno uvode u Evropskoj uniji. Na ovaj način već su obeležene mašine za pranje sudova, mašine za pranje veša, frižideri, elektronski displeji, sijalice i gume.

Kada je reč o mašinama za sušenje veša, od 1. jula, kada je stupila na snagu Uredba (EU) 2023/2533, na tržištu su dozvoljene samo mašine koje sadrže najefikasniju tehnologiju toplotne pumpe, što ih čini i ekonomičnijim u pogledu troškova rada.

Kako ističu na sajtu Evropske komisije (EK), energetske oznake koje ocenjuju energetsku efikasnost mašina za sušenje veša na skali od A do G moraju biti istaknute u prodavnicama i na internetu. Napominju da prelazak na jednu od najefikasnijih mašina za sušenje veša može smanjiti potrošnju energije za oko 60 odsto.

“Sa efikasnijim mašinama za sušenje veša Evropa će moći da uštedi do 15 TWh električne energije do 2040. godine, što je ekvivalentno 2,5 puta većoj godišnjoj konačnoj potrošnji energije na Malti”.

Kada je reč o mobilnim i bežičnim telefonima, kao i tabletima, u EK navode da su mere osmišljene da produže vek trajanja proizvoda, energetsku efikasnost i lakoću popravke, a takođe će pomoći potrošačima da donose informisanije i održivije odluke o kupovini.

“Očekuje se da će, uz pomoć ovih pravila, pametni telefoni i tableti do 2030. godine uštedeti 2,2 TWh električne energije koju građani potroše koristeći ove uređaje, što odgovara uštedi od jedne trećine u poređenju sa scenarijem bez mera ili više od polovine potrošnje električne energije na Malti, a predviđa se da će potrošači uštedeti 20 milijardi evra na troškovima 2030. godine. Nova pravila će takođe pomoći u optimizaciji upotrebe kritičnih sirovina i olakšati njihovu reciklažu”, navode.

Prema Uredbi o energetskom označavanju, pametni telefoni i tableti moraju prikazivati informacije o energetskoj efikasnosti, veku trajanja baterije i otpornosti na prašinu, vodu i slučajne padove.

Pored toga, po prvi put će proizvodi koji se plasiraju na tržište EU takođe morati da prikazuju ocenu mogućnosti popravke. Ocena – od A (najviše se može popraviti) do E (najmanje se može popraviti) – pojavljuje se na etiketi zajedno sa drugim ključnim detaljima koji pomažu u produženju životnog veka proizvoda za potrošače.

“Svi svakodnevno provodimo toliko vremena na svojim pametnim telefonima i tabletima. Energetski efikasniji i uređaji lakši za popravku doneće konkretne koristi i našim građanima i životnoj sredini. Mogućnošću da duže koriste svoje uređaje ljudi mogu uštedeti novac, a istovremeno napraviti održivi izbor za planetu“, rekao je Dan Jergensen (Jørgensen), komesar za energetiku i stanovanje.

Podsetimo, najnovija generacija oznake sadrži pojednostavljenu skalu energetskih klasa od A (najefikasnija) do G (najmanje efikasna), zamenjujući prethodnu skalu od A+++ do D. Ovim etiketama je dodat i jedinstveni QR kod koji sadrži detaljne informacije o svakom pojedinačnom proizvodu, sa mogućnošću poređenja različitih modela na tržištu.

Svaka pojednostavljena energetska etiketa takođe sadrži informacije o potrošnji energije proizvoda godišnje i dodatne parametre koji nisu energetski, u zavisnosti od proizvoda, kao što su emisija buke, potrošnja vode, kapacitet, mogućnost popravke i klasa pouzdanosti.

Svi proizvođači – uključujući i one van EU – koji žele da prodaju pomenute proizvode na tržištu EU, ali i uređaje za kuvanje i čišćenje, uređaje za grejanje, hlađenje i ventilaciju, moraju da registruju svoje proizvode u bazi podataka EPREL pre nego što ih stave na tržište Unije.

Prema istraživanju Evrobarometra o energiji iz 2024. godine, 93 odsto potrošača EU prepoznalo je oznaku, a 75 odsto je reklo da je uticala na njihov izbor pri kupovini aparata u poslednjih pet godina, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Ukupne uštede troškova po domaćinstvu do 2030. godine, zahvaljujući pravilima EU o energetskom označavanju, projektovane su na sumu između 473 i 736 evra, što će, smatraju u Evropskoj komisiji, koristiti ne samo privatnim domaćinstvima već i sektorima usluga i industrije.

Kakva je situacija u Srbiji?

U našoj zemlji novi šporeti i frižideri su proizvodi koji najčešće nose oznaku „štedljivi”. Ministarstvo rudarstva i energetike donelo je pravilnike o označavanju proizvoda, među kojima je i Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti mašina za sušenje veša sa bubnjem za domaćinstvo iz aprila ove godine. Nakon što je objavljen u Službenom glasniku, stupio je na snagu 19. aprila.

Pravilnikom se, između ostalog, propisuju zahtevi u pogledu energetskog označavanja za mašine za sušenje veša sa bubnjem za domaćinstvo koje koriste električnu energiju i gas, obaveze isporučilaca i prodavaca, izgled, dizajn i format energetske oznake i tako dalje.

Ovaj pravilnik primenjuje se i na ugradne mašine za sušenje veša sa bubnjem za domaćinstvo, mašine za sušenje veša za domaćinstvo sa više bubnjeva i električne mašine za sušenje veša sa bubnjem za domaćinstvo koje mogu da se napajaju i putem baterija.

Među objavljenim pravilnicima su i oni o označavanju mašina za pranje sudova, električnih izvora svetlosti, mašina za pranje i sušenje veša, rashladnih uređaja, uređaja za klimatizaciju, grejača prostora, pećnica.

„U narednom periodu, pored ostalih tehničkih propisa o označavanju energetske efikasnosti i zahtevima eko-dizajna, planira se donošenje i propisa o označavanju energetske efikasnosti pametnih telefona, bežičnih telefona i tableta. Pomenuti propisi se donose prenošenjem odgovarajuće regulative koja važi u Evropskoj uniji“, naveli su za Biznis.rs iz Ministarstva.

Podaci iz 2021. godine pokazuju da je u Srbiji potrošnja energije četiri do pet puta veća nego u zemljama Evropske unije, odnosno njenim starim članicama, i dva do tri puta veća u odnosu na zemlje u susedstvu koje su odnedavno u EU, što govori o potrebi za unapređenjem energetske efikasnosti u našoj zemlji.

Kako se dodaje na sajtu EU u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, domaćinstva imaju najveći udeo u ukupnoj potrošnji energije u Srbiji – 35 odsto. Javno-komercijalni sektor troši oko 10 odsto, industrija 26 odsto, saobraćaj 27,5 odsto, a ostalo troši poljoprivreda.