Novosadski sajam navršio 100 godina od prve manifestacije

Novosadski sajam danas obeležava 100 godina od prve sajamske manifestacije koja je održana u toj najstarijoj sajamskoj kući u Srbiji.

„Na današnji dan, 11. avgusta 1923. godine, počela je Prva novosadska izložba koja je trajala do 26. avgusta“, saopšteno je sa Novosadskog sajma, prenosi Beta.

Posle 1918. godine, kada je Vojvodina ušla u okvire zajedničke jugoslovenske države, grupa bogatih novosadskih preduzetnika, veleposednika i industrijalaca, na inicijativu Đule Hajoša, pokrenula je akciju za održavanje izložbi i sajmova zanatskih i industrijskih uzoraka i poljoprivrednih proizvoda.

U inicijativnom pismu Hajoša, između ostalog, navedeno je da bi Sajam trebalo da se održava po primeru drugih velikih gradova, i da bi trebalo da bude prolećni sajam.

Prva trgovačka i zanatska izložba 1923. godine priređena je u zgradi nekadašnje Državne mađarske katoličke gimnazije na Futoškom putu, današnjoj zgradi Srednje elektrotehničke škole u Futoškoj ulici. Bila je otvorena svakog dana, od osam do 18 časova, a ulaznice su koštale 10 dinara. Izložbu je pratio katalog sa spiskom izlagača i oglasnim delom.

„Od tog dana Novosadski sajam je rastao, menjao lokacije, izgled, prilagođavao se potrebama, izlagačima, posetiocima, dobrim idejama i trendovima. U nekoliko navrata je menjao lokaciju da bi konačno 1940, u vreme jubilarnog, 10. sajma i izložbe, stigao u Hajduk Veljkovu 11, gde se i danas nalazi“, navodi se u saopštenju.

Pre 70 godina, 1953. godine, Novosadski sajam dobija ime i postaje opštejugoslovenska, međunarodna komercijalna ustanova sa novim zaštitnim znakom, koji je 1952. godine nacrtao Ivko Milojević, tada sedamnaestogodišnji učenik škole za dizajn.

Po njegovim rečima veliko S znači Sajam, N je tu zbog Novog Sada, kriva ispod S simbolizuje Dunav, a „krilca“ na slovu predstavljaju boga Merkura, zaštitnika trgovaca i zanatlija.

Na jubilarnom, 40. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, 1973. godine, u skladu s nesvrstanom politikom tadašnje Jugoslavije, organizovana je Kolektivna izložba zemalja u razvoju, što je značajno povećalo broj izlagača i posetilaca, a na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu organizovane su i kolektivne izložbe država, iz oba tadašnja politička bloka: Zapadnog i Istočnog.

Danas se Novosadski sajam prostire na oko 230.000 kvadratnih metara, a pored otvorenog prostora izlagačima su na raspolaganju i hale.

Kompleks „Master“ završen je 2006. godine, čime su stvoreni uslovi za organizovanje modernih sajmova, kongresnih i „convention“ aktivnosti, s akcentom na uslužni biznis.

U sklopu Novosadskog sajma je i atletska dvorana za pripreme i treninge sportista iz zemlje i regiona u vansajamskim terminima, sa prostorima za sportske aktivnosti – od atletskih staza, zaletišta za skok u vis i u dalj, preko bacališta, do terena za tenis.

Tokom pandemije covida u Hali 1 i Hali „Master“ bila je privemeno smeštena i covid bolnica, a Novosadski sajam je kasnije bio i važan vakcinalni punkt.

U godini kada obeležava vek postojanja Novosadski sajam je organizovao i 90. međunarodni poljoprivredni sajam, koji od 2022. nosi oznaku „Najbolje iz Vojvodine“.

Prvi međunarodni poljoprivredni sajam i izložba stoke, održan je od 14. do 18. marta 1931. godine.

To je bila prva organizovana izložba i sajam priplodne stoke na celoj teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Zbog uspeha i ugleda koji je tokom godina stekao, novosadski Poljoprivredni sajam je na 25. kongresu Međunarodne asocijacije sajmova (UFI), 1958. godine u Solunu, primljen u tu asocijaciju.

U Udruženje evropskih poljoprivrednih sajmova EURASKO, sa sedištem u Veroni, Poljoprivredni sajam je primljen 2008. godine i tako postao deo prestižne porodice 30 najreprezentativnijih poljoprivrednih sajmova koji predstavljaju 24 evropske zemlje.

Vek Novosadskog sajma obeležen je Svečanom akademijom koja je održana u martu ove godine, kao i brojnom aktivnostima na priredbama koje ova kuća organizuje.