Obnova mehanizacije ključna stvar za domaće poljoprivrednike

Na prvi pogled, podaci o prihodima i dobiti firmi i preduzetnika registrovanih za delatnost proizvodnje poljoprivredne i šumarske mehanizacije ukazuju na neverovatan oporavak posle pandemije, sa skokom prihoda na nivou sektora od gotovo sedam milijardi dinara i rastom dobiti od pet milijardi dinara u 2021. godini u odnosu na 2020.

To, nažalost, nije pravo stanje jer je na ukupan rezultat uticala prodaja vredne nepokretne imovine IMT-a u stečaju. Ukupna slika, međutim, uopšte nije crna – jer su domaći poljoprivrednici koristili različite podsticaje, programe i aranžmane kako bi zanovili mehanizaciju.

Zaključno sa 2021. godinom, za delatnost proizvodnje poljoprivredne i šumarske mehanizacije bile su registrovane 252 firme i preduzetničke radnje, kažu podaci bonitetne kuće CompanyWall. Uoči pandemije, u 2019. godini, njihova ukupna dobit bila je nešto veća od 600 miliona dinara, da bi tokom 2020. porasla na 800 miliona dinara. U 2021. godini ukupna dobit sektora skočila je na čak 5,6 milijardi dinara.

Nije se, međutim, desio „bum“ na poljoprivrednom već na, uslovno rečeno – tržištu nekretnina. Te godine je ABL Solvent iz Zemuna za oko 70 miliona evra kupio IMT-ovu imovinu i objekte na Novom Beogradu, da bi prošle godine bilo najavljeno da će upravo na tom mestu biti izgrađen stambeno-poslovni kompleks „Pupinova palata“ u okviru projekta novosadskog „Galensa“. Novac je uplaćen u stečajnu masu IMT-a i eto rešenja zagonetke velikog skoka dobiti sektora proizvođača poljomašina, za šta je IMT i dalje registrovan.

Tabela koju smo pripremili ipak ukazuje na to da dobiti itekako ima u ovoj delatnosti, bilo da je reč o proizvođačima poljoprivredne mehanizacije, bilo da se radi o distributerima.

Proizvođači i distributeri mašina za poljoprivredu i šumarstvo
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit	Broj zaposlenih
FPM AGROMEHANIKA D.O.O. BOLJEVAC	1.838.637.000	169.874.000	230
AGROVOJVODINA-MEHANIZACIJA DOO NOVI SAD	1.312.728.000	119.663.000	30
JOMAPEKS DOO NOVI SAD	554.133.000	100.000.000	48
IPM ZMAJ AD ZEMUN-BEOGRAD	368.315.000	70.521.000	26
BSK DOO OBRENOVAC	392.181.000	49.302.000	43
DOO AGRO-KULA VRŠAC	841.845.000	43.751.000	17
SATEX ADA	181.848.000	40.268.000	19
FADAP DOO VRDNIK	65.600.000	33.339.000	13
MAŠINSKA RADIONICA TUPANJAC MD FUTOG	276.499.000	29.309.000	41
DOO EURO PRIMA VETERNIK	279.174.000	23.965.000	56
AGROART DOO STARA PAZOVA	224.317.000	23.631.000	13
FPM DELJANIN KURŠUMLIJA	182.872.000	21.282.000	13
MAJEVICA-SERVIS DOO BAČKA PALANKA	479.313.000	17.439.000	58
AGROUNIVERZAL DOO GORNJI MILANOVAC	426.933.000	16.408.000	11
CONSUM TM DOO NOVI BEČEJ	89.058.000	14.706.000	18
QUIVOGNE RS DOO	246.628.000	14.034.000	27
ATILA HUĐIK PR HUĐIK	122.072.000	13.449.000	21
SAMOSTALNA ZANATSKA RADNJA TRAJKOVIĆ VINARCE	83.094.000	10.056.000	14
RAPID	91.008.000	8.813.000	4
*svi podaci su za 2021. godinu, u dinarima

Na vrhu tabele je boljevačka FPM „Agromehanika“, kao redak izuzetak od pravila da se kompanije sa najvećim prihodima i dobiti u ovoj delatnosti nalaze u Vojvodini. Ta kompanija je na kraju prve postpandemijske godine imala 230 zaposlenih i ostvarila prihod od 1,8 milijardi dinara.

Iza Agromehanike i njene proizvodnje priključaka za traktore i motornog programa, na drugom mestu po dobiti u 2021. je novosadska „Agrovojvodina – Mehanizacija“, specijalizovana za prodaju traktora, kombajna i ostale poljoprivredne mehanizacije i zastupnik poznatih svetskih brendova. Njen prihod u 2021. iznosio je 1,3 milijarde dinara, a tada je zapošljavala 30 radnika.

Prema podacima CompanyWalla, treće mesto među najuspešnijima u 2021. zauzela je kompanija „Jomapeks“, koja projektuje, proizvodi i montira opremu za živinarske i stočarske farme. U posmatranoj godini ostvarili su nešto više od pola milijarde dinara prihoda i imali 48 zaposlenih.

Koliko je stara mehanizacija u Srbiji?

Godinama unazad u medijima se ponavlja da je poljoprivredna mehanizacija u našoj zemlji u proseku stara 20 godina, a radi se o podatku iz istraživanja rađenih pre najmanje desetak godina.

Na delu je, međutim, još jedan faktor, na koji za Biznis.rs ukazuje generalna sekretarka Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Marija Antanasković.

„Kod nas uvoz polovne mehanizacije, a posebno traktora i kombajna, doprinosi tome da se prosečna starost mehanizacije stalno kreće oko iste cifre. U kategoriji uvoza polovnih traktora, od 37 do 75 kW, dve trećine uvezenih polovnih mašina je u proseku staro između 35 i 40 godina. Kada onda uzmete koliko je uvezeno takvih i novih mašina, prosek godina izađe na oko 20, bez obzira na zanavljanje„, objašnjava Antanasković.

Prema statistici tog poslovnog udruženja o uvozu poljoprivrednih mašina, a na osnovu podataka Uprave carina, u 2022. godini, kada je zabeležen rast prodaje mehanizacije, uvezeno je ukupno 3.137 novih traktora, a većina njih je i prodata. U istom periodu uvezeno je 1.612 polovnih traktora.

Urednik na Radio-televiziji Vojvodine (RTV) i novinar specijalizovan za poljoprivredne teme Goran Eror, inače i sam poljoprivrednik sa gazdinstvom u iriškom selu Rivice, za Biznis.rs kaže da je njegov utisak da su u poslednjih nekoliko godina poljoprivrednici zanovili mehanizaciju, i to gotovo isključivo zahvaljujući podsticajnim merama AP Vojvodine preko Sekretarijata za poljoprivredu i onih na nivou države, preko Ministarstva poljoprivrede.

Eror takođe skreće pažnju da se situacija na terenu razlikuje u odnosu na to da li se posmatra pogonska mehanizacija, poput pomenutih traktora, ili priključna – kao što su plugovi, drljače, podrivači, sejalice i slično.

„Mislim da je poljoprivrednim proizvođačima daleko potrebnije da se nastave konkursi za obnovu pogonske mehanizacije, a posebno za kupovinu traktora. Recimo, jako dobra mera bili su konkursi Ministarstva poljoprivrede za podršku u nabavci traktora koji su sklapani u Srbiji. Međutim, sa otvaranjem IPARD programa sva podrška za pogonsku mehanizaciju ide preko te linije, što je hendikep za mala gazdinstva, koja često nisu vična takvim procedurama“, ocenio je Eror.

Najpotrebniji su novi traktori

Prema njegovom mišljenju, obnova pogonske mehanizacije je ključna stvar za domaće poljoprivrednike, pa su od posebnog značaja dobro skrojeni programi podrške, poput popularnog „50:40:10“, koji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede.

Dodao je da ga raduje što veliki broj lokalnih samouprava takođe nudi podsticaje za nabavku priključne mehanizacije, ali ukazuje i na blagu „prednost“ koju poljoprivrednici iz Vojvodine imaju u odnosu na kolege iz ostatka Srbije.

„Recimo, za podršku kod nabavke priključne mehanizacije mogu da apliciraju kod pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, pa ako ne prođu mogu da konkurišu kod Ministarstva poljoprivrede, a ako ni tu ne prođu, imaju konkurs lokalne samouprave“, rekao je Eror opisujući tri šanse koju vojvođanski poljoprivrednici imaju na raspolaganju da smanje troškove zanavljanja mehanizacije.