Od usklađivanja monetarne politike do stambenih kredita za mlade

Godina za nama u bankarskom sektoru je obeležena značajnim promenama u monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, kao i važnim odlukama Narodne banke Srbije o ograničavanju kamata. Ipak, čini se da je dodela investicionog kreditnog rejtinga Srbiji od strane agencije Standard&Poor’s vest koja je imala najviše odjeka u finansijskim krugovima. S&P je u oktobru podigla dugoročni državni rejting naše zemlje za jedan stepen više – sa neinvesticionog BB+, na investicioni BBB-. Tako je Srbija stekla status zemlje investicionog ranga.

U izveštaju Standard and Poor’s se navodi da povećanje ocene kreditnog rejtinga odražava snažnu makroekonomsku otpornost Srbije na spoljne uticaje i disciplinovano makroekonomsko upravljanje, kao i da se očekuje da će dalja politika biti vođena na isti način.

Kada je reč o monetarnoj politici, Evropska centralna banka je ove godine krenula u „popuštanje kaiša“, pa je tako od juna do decembra četiri puta snižavala tri ključne kamatne stope.

U septembru su i američke Federalne rezerve prvi put nakon 2020. godine smanjile kamatne stope, a sa popuštanjem su nastavile i u decembru kada su kamate smanjene na raspon od 4,25 do 4,5 odsto.

Na poslednjoj sednici izvršnog odbora Narodne banke Srbije, referentna kamatna stopa zadržana je na trenutnom nivou od 5,75 odsto. U 2024. godini NBS je smanjila referentnu kamatnu stopu za ukupno 75 baznih poena.

Po tom osnovu kamatne stope na nove dinarske kredite građanima smanjene su za više od 200 baznih poena, a na nove dinarske kredite privredi za preko 50 baznih poena.

Ipak, ono što je obeležilo celu 2024. godinu u domaćem bankarskom sektoru svakako je ograničenje kamata na stambene, ali i gotovinske i potrošačke zajmove, kao i nedavno najavljeni državni program stambenih kredita za mlade.

Kako se politika vodećih centralnih banaka preliva na Srbiju?

Komentarišući monetarnu politiku evropske i američke centralne banke, i njihov uticaj na Srbiju, direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić kaže za Biznis.rs da decembarska odluka Evropske centralne banke o smanjenju kamatnih stopa za 25 baznih poena signalizuje zaokret ka lakšim uslovima zaduživanja, kako bi se podržao ekonomski rast u Evropi.

„Fed je takođe smanjivao kamatne stope, ali uz poruku opreznosti, što sugeriše balansiranje između podrške privredi i kontrole inflacije“, ocenjuje Vasić i dodaje da sve ove odluke na Srbiju imaju indirektan, ali značajan efekat.

“Snižavanje kamatnih stopa u evrozoni može dovesti do većeg priliva kapitala u Srbiju, smanjenja troškova zaduživanja u evrima i povoljnijih uslova za investicije. Sa druge strane, stabilnost i jačanje dolara indirektno može uticati na povećane troškove (negde ispod deset odsto spoljnog duga Republike Srbije je izraženo u dolarima i potrebno je više dinara da bi se te obaveze servisirale), uz manji uticaj na uvoz i izvoz, s obzirom na našu izvoznu orijentisanost pre svega ka EU i smanjenu dolarizaciju srpske ekonomije”, ističe naš sagovornik.

Kada je reč o referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije, Vladimir Vasić smatra da odluka o zadržavanju ključne kamate na 5,75 odsto ukazuje na nastojanje da se održi ravnoteža između podrške privredi i kontrole inflacije.

“Ovo je važno za građane jer stabilne kamate omogućavaju predvidljivost troškova zaduživanja, posebno za stambene kredite. Za privredu je značajno jer odražava stabilnost troškova finansiranja, što je ključno za planiranje investicija, dok je za banke važno jer im donosi stabilnost naplate potraživanja, tačnije pojačanu izvesnost redovnog izmirivanja obaveza, i smanjenje nenaplativih kredita”, navodi on.

Mogu li poslovne banke da isprate sve odluke NBS?

Što se tiče odluke centralne banke Srbije o ograničenju kamatnih stopa, Vasić kaže da ona predstavlja olakšanje za građane i dodatnu regulaciju tržišta.

Kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima, on ocenjuje da limitiranje kamata povećava dostupnost ovih proizvoda, ali dodaje da će bankari morati da optimizuju poslovanje i prilagode svoje poslovne modele, uključujući troškove obrade i rizika, kako bi uskladili profitabilnost sa regulatornim zahtevima.

“Dalju pažnju treba usmeriti ka međusektorskoj konkurenciji, ne samo između banaka, već i investicionih, penzijskih i drugih fondova. Moraju postojati alternative, kako na strani izvora finansiranja, tako i na strani plasmana. Da li je to jačanje uloge tržišta kapitala, korišćenje recimo tokenizacije ili crowdfundinga kako bi se privukli mladi naraštaji i poboljšala ponuda, likvidnost sredstava, a time učinio novac dostupnijim i povoljnijim građanima, privredi i investitorima”, navodi Vladimir Vasić.

Da li su mladi kreditno sposobni za dugoročne stambene kredite?

Narodna banke Srbije usvojila je propise kojima će se omogućiti sprovođenje državnog programa stambenih kredita za mlade. Naime, predloženim programom predviđeno je, između ostalog, da minimalno učešće klijenta banke može biti jedan odsto od vrednosti stambene nepokretnosti.

Predstavljajući kreditnu šemu za mlade od 20 do 35 godina predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da bi država subvencionisala kupovinu prve nekretnine i da bi za zajam mogli da konkurišu studenti i nezaposleni. Ministar finansija Siniša Mali izneo je računicu po kojoj bi mesečna rata u prvoj godini otplate kredita iznosila 93 evra, što je “manje od rente za stan koju mladi moraju da plaćaju danas”.

“Od druge do šeste godine otplate kredita rata bi iznosila 175 evra, dok je realna rata za banku mnogo veća, ali država subvencioniše ostatak. Od šeste godine pa do isteka kredita ročnosti od 30, 35 ili 40 godina, rata će iznositi šestomesečni euribor plus dva odsto”, naglasio je Mali i dodao da bi to u ovom trenutku bilo oko 350 evra, ali i podsetio da je u toku trend pada euribora – “što znači da će se i iznos rate kredita smanjivati”.

Vladimir Vasić smatra da će uz pomoć odluka NBS-a mladi imati bolje šanse za sticanje nekretnina.

“Subvencionisani programi, poput smanjenja učešća za stambene kredite na jedan odsto, omogućavaju mladima lakši pristup nekretninama. Međutim, izazov ostaje njihova kreditna sposobnost, posebno za nezaposlene ili one sa nestabilnim prihodima. Banke će morati da razviju specifične modele procene rizika za ovu grupu klijenata”, kaže naš sagovornik i napominje da najavljena podrška države kroz garantnu šemu treba da doprinese većoj motivisanosti banaka.

“Najavljeno je 5.500 subvencionisanih kredita od 50.000 do 100.000 evra, i raspon godina od 20 do 35. U ovom opsegu se sigurno nalazi 1,3 miliona državljana Srbije. Sa ekonomskog aspekta, logika plaćanja manje rate u početku ima smisla, jer kada počnete da radite primanja su vam niža, a tokom radnog veka se povećavaju, tako da se na ovaj način percipira usklađenost prihoda i rashoda u dužem vremenskom periodu”, ističe Vasić.

Zaključuje da je ova godina donela važne promene u bankarskom sektoru koje imaju potencijal da oblikuju budućnost tržišta.

“Ključne reči su stabilnost, dostupnost i modernizacija, pri čemu su izazovi, poput prilagođavanja banaka novim regulatornim zahtevima, neizbežan deo ovog procesa”, zaključuje direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić.