Oko 30 odsto hrane završi na otpadu

U Srbiji se godišnje baci 83 kilograma hrane po stanovniku, što je za oko osam kilograma hrane više od globalnog proseka.

Prema rečima osnivačice aplikacije koja obaveštava korisnike o isteku roka hrane koju skladište Eat Me App Aleksandre Lazović Lønningen, od ukupne količine hrane 30 odsto u celom lancu ishrane, globalno, završi na otpadu. Kako je izjavila u podkastu Ekologika, domaćinstva učestvuju u tome sa više od 50 odsto.

„Gobalni trošak je obračunat na 500 milijardi dolara godišnje. Svi smo mi sa veoma malim promenama u navikama deo rešenja, a da nismo ni svesni toga. Eat me app je aplikacija koja je zamišljena da pomogne korisnicima da smanje otpad od hrane. Funkcioniše po principu notifikacija o namirnicama koje posedujemo, a kojima uskoro ističe rok trajanja“, objašnjava Lazović Lønningen.

Kako je dodala, u sledećoj fazi aplikacija će spajati korisnike sa restoranima, kafićima, radnjama, gde će moći da nabave hranu koja je pred istek roka trajanja po znatno jeftinijim cenama. Ona smatra da je bacanje hrane sistemski problem.

„Ne postoji jedan krivac, nije stvar u traženju krivaca. Generalno je lanac ispostave i način na koji smo do sada radili stvari bio pogrešan. Kada je reč, generalno, o klimatskim promenama, postoji jedan pogrešan narativ – da se govori o krivcima. Ne radi se o krivcima, radi se o tome da sada znamo gde su problemi i da imamo mogućnost da nešto radimo bolje“, ističe Lazović Lønningen.

Govoreći o rešenjima problema, ona je istakla da je pored sistemskog rešenja neophodno i da se radi pre svega na edukaciji mladih.

„Biootpad je otpad koji je resurs. To bi u organizovanoj logistici moglo da donese i meni kao korisniku i državi. To mora da bude timski rad sistema, obrazovanja i porodice. U Srbiji ima napretka, iako on nekada nije vidljiv. Postoje veliki napori da se povežu stvari. I dalje su na nivou pojedinaca pred institucijama, ali to mora da je tako na početku. U Centru za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije rade fantastični ljudi. To je jedna mala, ali jaka jedinica“, navodi Lazović Lønningen.

Govoreći o pokretanju biznisa, i startup zajednici ona je naglasila da globalno postoji veliki problem kada je reč o ženama u ovom svetu.

„Veoma je mali procenat žena investitora. Jako je mali procenat ženskih startapova u koje se investira. Mizerno je mali procenat u potpunosti ženskih startapova u koje se investira, pa se to, naravno, preliva i kod nas. I to je trend koji je u dinamici menjanja sada“, ocenila je Lazović Lønningen.

Dodaje da je zanimljivo da, kada je reč o otpadu od hrane, tri konkurentna biznis modela vode žene.

„Nikada nije bilo bolje vreme nego sad da žene nešto pokrenu. Zbog eko-sistema koji je bolji nego što je bio. Zato što dolaze nove, mlade generacije žena koje nose jedan evolutivni napredak. I tu nije stvar u broju, nego kvalitetu, i to nam daje snagu“.