Država pojačava kontrolu uvozne hrane životinjskog porekla

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je novi pravilnik kojim se za 2026. godinu uspostavlja program kontrole bezbednosti hrane životinjskog porekla i stočne hrane iz uvoza.

Za čitav paket mera u oblasti veterine predviđeno je 250 miliona dinara, ali je već na startu precizirano kako će se taj novac raspodeliti. Od ukupnog iznosa, 70 miliona dinara namenjeno je monitoringu bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, dok se tačno polovina tog novca – 35 miliona dinara – usmerava na kontrolu proizvoda koji dolaze iz uvoza.

Dokument postavlja okvir za sistematsko praćenje kvaliteta proizvoda koji stižu na domaće tržište.Cilj je da se utvrdi da li uvezeni proizvodi ispunjavaju propisane standarde bezbednosti. Za sprovođenje ovog procesa zaduženo je ministarstvo nadležno za veterinarstvo, dok će analize vršiti ovlašćene laboratorije koje ispunjavaju propisane uslove.

Posebno mesto zauzima i sistem brzog uzbunjivanja za hranu i stočnu hranu (RASFF), koji služi kao jedan od izvora podataka za procenu rizika.

Kontrole će se sprovoditi na dva ključna nivoa – već na graničnim prelazima, gde se obavlja veterinarsko-sanitarni nadzor, ali i na mestima istovara, odnosno u skladištima koja su registrovana ili odobrena u skladu sa propisima.

Osnovna namera programa je da se obezbedi da uvezena hrana ne odstupa od standarda koji važe za proizvode domaćeg porekla. Drugim rečima, proizvodi koji dolaze iz inostranstva moraju ispunjavati iste zahteve u pogledu bezbednosti i kvaliteta kao i oni koji se proizvode u Srbiji i plasiraju na njeno tržište.

Pre svega, analizira se koliko su domaći potrošači izloženi određenim uvoznim pošiljkama i iz kojih zemalja one dolaze. Uzima se u obzir i istorija prethodnih nalaza – da li su u određenim proizvodima već otkrivani biološki ili hemijski rizici. Značajan izvor podataka predstavljaju i informacije iz evropskog sistema RASFF, koji omogućava brzu razmenu upozorenja o nebezbednoj hrani.

Kada se tokom kontrole utvrdi da neka pošiljka ne ispunjava propisane standarde – bilo zbog mikrobioloških ili hemijskih kontaminenata, ili zbog odstupanja u kvalitetu – nadležni organi aktiviraju čitav niz mera. Prvi korak je brzo informisanje svih graničnih prelaza na kojima se obavlja veterinarsko-sanitarna kontrola, kako bi se sprečilo dalje širenje potencijalno neispravne robe.

O utvrđenim nepravilnostima obaveštava se i uvoznik. On ima pravo da zatraži dodatnu proveru nalaza, odnosno tzv. superanalizu, ili da inicira ispitivanje kontrolnog uzorka u drugoj akreditovanoj laboratoriji.

Ukoliko se potvrdi da proizvod nije bezbedan ili ne ispunjava propisane kriterijume, nadležni organ može zabraniti njegovo stavljanje u promet. U slučaju utvrđenih nepravilnosti, obaveštavaju se institucije zemlje iz koje roba potiče. Na taj način se problem ne zadržava samo na granici Srbije, već se signalizira i izvozniku, što može imati šire posledice po buduće isporuke i kontrolu kvaliteta u zemlji porekla.

Planom monitoringa određeno je koliko uzoraka se uzima i koji su dozvoljeni limiti. U fokusu su najčešće uvozne kategorije mesa i proizvoda od mesa, ali i riba, iznutrice i prerađevine.

Kada je reč o goveđem mesu, bilo da je rashlađeno ili zamrznuto, kontrola je usmerena na bakterije poput salmonele i šigatoksigene E. coli (STEC). Pored toga, proverava se i prisustvo teških metala, pre svega kadmijuma i olova.

Sličan režim važi i za svinjsko meso, gde se osim salmonele posebno prati i bakterija Yersinia enterocolitica, poznata po izazivanju crevnih infekcija. I ovde je tolerancija nulta – prisustvo u uzorku nije dozvoljeno.

Kod ovčijeg mesa pravila su gotovo identična kao za govedinu: kontrola salmonele i STEC bakterija, uz striktan zahtev da uzorci budu potpuno negativni.

Posebna pažnja posvećena je iznutricama. Tu se, osim teških metala, ispituju i ostaci antibiotika i sulfonamida.

Živinsko meso nalazi se među najdetaljnije kontrolisanim kategorijama. Testira se na različite tipove salmonele, uključujući Salmonella Typhimurium i Salmonella Enteritidis, kao i na Campylobacter, bakteriju često povezanu sa trovanjem hranom. Uz to, proveravaju se i ostaci antibiotika, sulfonamida i kokcidiostatika, što ukazuje na višeslojni nadzor – od mikrobiologije do ostataka veterinarskih lekova.

Mehanički separisano meso živine ima još stroži kriterijum – salmonela ne sme biti prisutna ni u manjem uzorku od 10 grama.

Prerađeni proizvodi, poput soljenog, sušenog ili dimljenog mesa, donose dodatne rizike, pa se pored salmonele ispituje i Listeria monocytogenes – bakterija posebno opasna za osetljive grupe stanovništva. Kod dimljenih proizvoda pod lupom su i policiklični aromatični ugljovodonici (PAH), konkretno benzopiren, za koji je propisana maksimalna vrednost od dva mikrograma po kilogramu.

Riba i proizvodi od ribe predstavljaju zaseban segment kontrole. Kod morske ribe, naročito one koja se može jesti bez termičke obrade, prati se prisustvo listerije, ali i nivo histamina.

Pored toga, proveravaju se teški metali, paraziti i opšti kvalitet proizvoda. Za ribu iz određenih ribolovnih zona (FAO područja) uvodi se i kontrola radioaktivnog cezija-137.

Riba iz akvakulture i slatkovodne vrste podležu posebnim hemijskim analizama – traži se prisustvo zabranjenih supstanci poput leukomalahit zelenog, ali i ostataka antibiotika, nitrofurana i nitroimidazola. Ove kontrole ciljaju na potencijalne zloupotrebe u uzgoju ribe i upotrebu nedozvoljenih preparata.