Optimizacija sajta faktor koji određuje uspeh internet poslovanja

Poslovanje preko interneta razvija se već decenijama. Iako određeni izvori navode da su prve online prodavnice otvorene početkom osamdesetih, za početak trgovanja preko interneta uzima se 1994. godina, kada se pojavio sajt NetMarket.

Odmah nakon njega, otvoreni su Amazon.com i eBay, a potom japanski Rakuten (1995) i kineski sajt Alibaba (1999). Kako navodi BBC, jedan od pionira u Sjedinjenim Američkim Državama bio je i lanac brze hrane Pizza Hut, koji je 1994. započeo prodaju svoje čuvene pice preko portala PizzaNet. 

Tri decenije kasnije, za prostor na mreži i pažnju publike bori se oko 200 miliona veb-sajtova. Prema podacima koje je u novembru 2022. godine objavio Siteefy, na svetu trenutno postoji oko 1,48 milijardi sajtova, od kojih je aktivno svega 17 odsto. 

Uzimajući u obzir brojke, odnosno činjenicu da je kreiranje sajtova sada masovna pojava, sasvim je jasno da, iako jesu prisutni i aktivni, nisu svi jednako uspešni. A šta jedan poslovni sajt ili sajt za online trgovinu čini uspešnim?

Kako navodi veb-programer Vladimir Ristić, da bi jedan sajt uspešno poslovao najpre je neophodno dobro optimizovati sajt. 

“Ljudi obično naprave veb-sajt ili veb-prodavnicu i onda vide da nema prodaja. Stvar je u tome što su napravili grešku – nisu odradili dobru optimizaciju za pretraživače i samim tim nemaju poseta. Kada nema poseta, nema ni prodaje”, kaže on.

Optimizacija sajta je proces koji uključuje primenu različitih alata i strategija, kao i eksperimentisanje sa sadržajem koje ima za cilj da poboljša performanse sajta, poveća broj poseta i podstakne rast zarade. U ovom procesu važnu ulogu igraju ključne reči, odnosno pojmovi koje će korisnici pretraživati kako bi došli do određenog sajta, tačnije do usluge ili predmeta za kojim tragaju.

Ristić napominje da je jedna od grešaka koju mnogi vlasnici sajtova prave to što biraju uopštene ključne reči.

“Uzmimo kao primer ključne reči ‘selidbe Beograd’. To više niko ne pretražuje. Umesto toga ljudi će kucati, recimo, ‘selidbe Beograd cene’ ili ‘selidbe Beograd cenovnik’. Ili, ako žele da kupe laptop, mogu kucati ‘laptop cene’ ili konkretnije ‘MacBook Pro cene’, ‘MacBook Air cene’, odnosno pretražuju po određenom modelu. S druge strane, vlasnici sajtova rade optimizaciju za reč ‘laptop’ i onda se ispostavi da, iako su na prvoj stranici Google pretrage, ne mogu dobiti gotovo nikakve posete ili dobiju posete korisnika koji pretražuju nešto uopšteno. Oni koji žele da kupe određeni proizvod u pretragama koriste konkretne ključne reči”, objašnjava on.

Kako navodi, optimizacija za opšte ključne reči može da dovede na hiljade poseta. Ipak, ukoliko je cilj veb-sajta prodaja, veći efekat će imati optimizacija za konkretne reči koje su povezane sa određenim proizvodom ili uslugom. Takav sajt će imati možda svega stotinu poseta, ali i veće šanse za prodaju, navodi Ristić.

“Veoma je važno navesti i da postoji softverski program pomoću koga je moguće pratiti kojom ključnom rečju dođe do prodaje i kada se ona desi. To omogućava da vidite u kom će smeru ići optimizacija. A kada se jednom vaš sajt probije na prvu stranicu pretrage, ukoliko nema prodaja možete favorizovati drugu ključnu reč koja će dovesti do ostvarenja cilja koji ste zacrtali, ali neophodno je testirati”, kaže on. 

Kao školski primer navodi opciju optimizacije sa 10 ključnih reči, na osnovu kojih se može videti kako sve izgleda. Drugo rešenje je plaćanje Google oglasa koji testiraju određene ključne reči i utvrđivanje koji od njih donosi najviše prodaje. Optimizacija se, potom, radi upravo prema ključnim rečima u tom oglasu.

Bolje ulagati u sadržaj nego u reklamu

Naš sagovornik napominje da je optimizacija proces koji može trajati nekoliko meseci, a ukoliko je konkurencija jaka i nekoliko godina. Ristić kaže i da velike firme, kao što je Apple, neretko izbegavaju plaćanje oglasa, te da svoje internet poslovanje često zasnivaju isključivo na organskim posetama.

“Recimo, njihov sajt ima 10 ključnih reči na osnovu kojih dobiju 20.000 poseta. Njihov blog ima 300 ključnih reči, oni dobiju još 30.000. Potom prave još jedan blog ili blog na drugom jeziku. Jednostavno, mnogo je bolje ulagati u sadržaj nego u reklamu”, govori Ristić, dodajući da sadržaj, kao što su tekstovi i slike, mora biti kvalitetan.

“Ukoliko se vrši prodaja proizvoda u online shopu dobra procena fotografija prodaje može uticati na to da se prodaja uveća i nekoliko puta. Dešavalo se da veb-prodavnice samo promene fotografije i da prodaja skoči”, kaže Ristić.

Međutim, iako obraćaju pažnju na fotografije, mnogi korisnici nisu previše zainteresovani za sam izgled sajta. Razlog tome je, kako kaže, činjenica da su oni tu zbog konkretnog proizvoda ili usluge. Navodi, doduše, da se u praksi pokazalo da je veoma važno da pozadina sajta, odnosno veb-prodavnice bude svetla, te da najviše uspeha imaju sajtovi sa belom pozadinom.  

Ako se osvrnemo na devedesete godine, uvidećemo da je to slučaj od samog početka. Amazon.com, Rakuten i Alibaba nisu bili ništa drugo do niz slova i fotografija na sivoj ili beloj pozadini. Ovi sajtovi su se razvijali uporedo sa napretkom tehnologije, ali njihova osnova i prvobitna svrha se nisu menjale, a i dalje ostvaruju prodaje vredne na desetine i stotine milijardi dolara. 

Mobilne aplikacije i brzina učitavanja važni faktori uspeha

Ristić navodi da, što se tiče samog sajta, korisnicima pažnju najviše skreću brzina učitavanja, jednostavnost korišćenja, kao i to da li je optimizovan za mobilne telefone.

“Većina sajtova u Srbiji nije optimizovana za mobilne telefone. Samim tim, korisnik je primoran da uveličava ili prilagođava slike ili tekst kako bi bolje video o čemu se radi, zbog čega neretko izgubi strpljenje i jednostavno napusti sajt. Zbog toga je važno da postoji i mobilna verzija, kao i da korisnik oseća da kroz sajt ‘šeta’ lako. Zapravo, i više istraživanja ukazuje na to da ljudi žele da sajt bude brz i prilagođen za mobilne telefone”, naglašava on.

Sutra: Koliko košta izrada poslovnog veb-sajta?