Koliko košta izrada poslovnog veb-sajta?  

Probojem širokopojasnog interneta i društvenih mreža uticaj adekvatne internet prezentacije za preduzeća najrazličitijih namena (i veličina) značajno je porastao. To se nesumnjivo vidi i na domaćem tržištu, mada ono još uvek zaostaje po kvalitetu, pa i brojnosti, veb-sajtova u poređenju sa zemljama zapadne Evrope.

Svoj sajt danas “na srpskom delu interneta” nemaju samo ona preduzeća koja iz nekog razloga ne žele da budu viđena (na primer, imaju stalne klijente), ali i ona čiji vlasnici još uvek nemaju dovoljno kompjuterske pismenosti ili misle da je izrada veb-sajta skupa i nepotrebna.

U stvarnosti, međutim, izrada odgovarajućeg sajta uopšte ne mora da predstavlja veliki trošak, dok su njegove koristi višestruke.   

Prvi koraci su odabir imena veb-sajta tako da što više odgovara nazivu firme, a potom registracija naziva internet domena kod registratora koji su ovlašćeni preko Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). U principu, ukoliko preduzeće ima neko prepoznatljivo ime, dobre su šanse da je takav naziv neko već zakupio u nadi da će ga kasnije preprodati po višoj ceni, stoga treba biti pažljiv i ne trgovati sa trećim licima.

Da li je neki naziv već zauzet može lako da se proveri preko polja za upite na nekoliko specijalizovanih sajtova. Na svetu je najpoznatiji GoDaddy, dok je za domaće potrebe najbolje koristiti www.domen.rs/whois.

Posle izbora naziva, sledi njegova registracija preko nekolicine registratora koje imaju dozvolu RNIDS-a. Godišnja naknada za registraciju naziva u nacionalnom .rs domenu kreće se oko dve hiljade dinara, a na međunarodnom .com oko 1.500 dinara.

Drugi korak je osmišljavanje sajta – njegovog izgleda i veličine, pošto se u skladu sa namenom razlikuje i baza datoteka koju koristi. Na primer, ukoliko se preko sajta vrši naručivanje proizvoda ili je reč o medijskom sadržaju koji se stalno puni, njegove memorijske potrebe će biti veće, pa će biti potreban i adekvatan zakup na nekom serveru, u moru nepregledne ponude.

Mikro preduzeća i preduzetnici za prezentaciju svog poslovanja, pa i naručivanje robe, često koriste najjednostavnije template sajtove, neke od njih napravljene čak i kao besplatni blogovi sa najosnovnijim informacijama na jednoj stranici. Komunikacija preko naloga na društvenim mrežama je takođe široko rasprostranjena, a svakako su najviše u upotrebi Instagram i Facebook, sada objedinjeni pod jedinstvenim Meta nalogom.

Hosting na serveru ima širi dijapazon cena, prema potrebama i veličini sajta. Poslednjih godina su se hosting firmama u našoj zemlji kao svojevrsna konkurencija pridružili i telekomunikacioni operateri, a oni ovu uslugu održavanja nude već od stotinak evra na mesečnom nivou, mada cena značajno raste u skladu sa željenim performansama.

Na kraju, i najvažnije – sama izrada sajta.

U nezvaničnom razgovoru sa dvojicom iskusnih programera saznali smo da se cene kreću od donje granice oko 500 evra, i to u slučajevima ukoliko se za ove potrebe angažuju (uglavnom samouki) početnici, i ako sam sajt ne zahteva mnogo stranica za izradu. Gornja granica praktično ne postoji.

Profesionalci će, naravno, naplatiti više. Sajt treba napuniti kvalitetnim sadržajem, od fotografija u odgovarajućoj rezoluciji, do tekstova o preduzeću, za šta je isto moguće angažovati ljude sa strane.

Domaći internet pun je nepotpunih i neadekvatnih sajtova, stoga se oni kvalitetniji lako izdvajaju. Njihova izrada je bez svake sumnje odgovarajuće plaćena, a o budućoj vidljivosti na internetu već odlučuje dobra komunikacija sa korisnicima, rezultati prodaje, kao i prisustvo na društvenim mrežama.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Optimizacija sajta faktor koji određuje uspeh internet poslovanja